Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је данас да ће Србија својим минералним ресурсима у наредном периоду бити значјна држава на европском и светском тржишту ретких минерала и важних металичних и неметаличних сировина и да је спремна да развија рударство уз поштовање стандарда заштите околине.
Говорећи на конференцији „Минерални ресурси Србије, одрживи раст кроз одговорно рударство“, у организацији Делфи економског форума, Ђедовић је подсетила да рударство у нашој земљи има дугу традицију, јер је први закон о рударству у Србији донет 1412. године и да је први званично отворено рудник у Европи Рудна Глава код Мајданпека.
„Рударство је данас важан чинилац привредне активности и раста у Србији. Почетком ове године је учествовало са 2,6 одсто у БДП-у у првом кварталу и 2,3 одсто у другом кварталу. Оно бележи вишу стопу раста од индустријске производње, јер је индсутријска производња у периоду јануар-јул ове године у односу на исти период 2021. порасла за 2,7 одсто, док је рударство расло преко 30 одсто, што је резултат повећаних улагања, нарочито у екдсплоатацију и прераду у руднику бакра“, рекла је министрака Ђедовић.
Навела је да је у рударском сектору 2021. било запослено 27.000 љлуди, од чега 8.500 у рудницима метала, са тенденцијом повећања броја.
„Тренутно се у Србији обављају геолошка истраживнаја на 178 истражних поља, од чега су 120 истражних поља металичних сировина, између осталог, бакра, злата, олова, цинка,. сребра, два истражна поља енергетских сировина, и 56 поља на којима се истражују неметаличне сировине“, рекла је Ђедовићева.
Истакла је да су ретки минерали неравномерно распоређени у свету, али да Србија располаже некима до њих.
„Србија је богат минералним сировинама, пре свега бакром. златом, сребром, оловом, цинком, боратима и литијумом. Са својим минералним сировинама Србија ће у наредном периоду бити значајна држава, како на европскмим тако и светским тржиштима ретких минералних сировина“, сматра министарка рударства и енергетике.
Нагласила је да се наше рудне највеће вредности налазе у потврђеним резервама бакра, злата, олова и цинка, литијума и бора, али и у енергетским сировинама.
Ђедовићева је истакла да су минералне сировине у ери савремених технологија основ сваког развоја савременог друштва и нужан предуслов постојања савремене цивилизације.
„Рударска делатност у контексту енергетске независности земље и даљег привредног раста није ствар избора, него је неминовност. Оно што можемо да бирамо је да се оне користе на одговоран начин. Задатак државе је да заједно са рударством богатство које имамо користимо на рационалан, одговоран и одржив начин. уважавајући природу и водећи рачуна о заједницама на које оно има утицај“, рекла је министарка.
Навела је да је циљ владе да рударство сачува и омогући да се развија и да буде модерно, ефикасно и одрживо, како бисмо као земља могли да се развијамо и да стварамо боље услове за грађане и привреду.
„Подједнако је важно да стално подижемо критеријуме заштите природе, јер без заштите животне средине нема ни модерног и одрживог друштва. Спремни смо да стварањем ланца вредности значајно утичемо на даљи привредни раст Србије, уз све мере предострожности заштите природе и наших природних богатстава“, навела је Ђедовићева.
Ђокић: Да невладиним организацијама представимо корисност рударства
Министар рударства и енергетике Републике Српске (РС) Петар Ђокић је изнео податке да се рударска делатност у том ентитету БиХ одвија на 133 локације и да рударство има значајну улогу у укупној економији РС
Најважнија рударска производња се односи на гориво за производњу електричне енергије. Ту долазимо до питања каква је будућност фосилних горива, јер видимо да се поједине земље враћају њима, како би обезбедиле енергетску стабилност. Наша енергетска сигурност се заснива на фосилним горивима, у супротном бисмо били у изузетно сложеном положају“, рекао је Ђокић.
Навео је да је РС усвојила Стратегију развоја енергетике и рударство до 2035. године, како би максимално искористила потенцијале уз очување природне равнотеже и уз коришћење најсавременијих научно-технолошких искустава.
„Спреми смо на даља истраживања руда. Али, срећемо се са изузетно видљивим отпором невладиних организација у истраживањима и зато треба тим организацијама и становништву да представимо корисност рударства. У супротном би те активности биле доведене у питање“, упозорио је Ђокић.
Криза у свету прилика за развој Србије кроз рударски сектор
Амбасадор Аустралије у Србији Данијел Емери рекао је данас да Србија са својим рудним богатством има значајну прилику за развој, али да држава мора да донесе неке „јасне“ одлуке да би ту прилику искористила и додао је да законодавство и политика имају кључну улогу у доношењу тих одлука.
„У Србији послује неколико аустралијских рударских компанија, што показује да су заинтересоване да раде овде, упркос негативним стварима које су се некима од њих догађале овде прошле године“, рекао је Емери учествујући на дводневној конференцији „Минерални ресурси Србије, одржив раст кроз одговорно рударство“ у организацији Делфи економског форума.
Подсетио је на економски и политички контекст у којем се светска привреда налази због рата у Украјини, на прекинуте ланце снабдевања, одрицања ЕУ од неких извора снабдевања енергијом и преласка на зелену економију.
„ЕУ је објавила списак кључних минерала за развој европске привреде, а Фон дер Лајен је рекла да ће смањити увоз минерала из Русије и Кине. Потражња за ретким минералима ће порасти, а Аустралија која има значајне наслаге ретких минерала сарађиваће са осталим земљама света. Државе морају заједнички инвестирати у ресурсе са поузданим партнерима који су посвећени реду у свету“, рекао је аустралијски амбасадор Емери.
Проценио је да се шанса Србије налази у томе што има значајна налазишта минерала, веома висок ниво економске сарадње са ЕУ, школовану радну снагу са традицијом у рударству и није погођена поремећајем транспорта роба, тако да може да обезбеди значајне предности и да утиче на развој индустрије батерија, електричних возила и рециклаже, уз унапређење људског капитала, инфрструктуре и прихода државе.
„Да би се то десило држава мора да донесе фундаменталне одлуке о улози рударства и да одлучи да ли ће инвестиције бити обезбеђене и примкјене из свих држава или ће из неких геополитичких разлога некима бити ограничене“, навео је Емери.
Он је напомениуо да су нека налазишта ретких минерала у Србији нетакнута због забринутости за еколошка питања и оценио да би приоритет владе морала бити заштита животне средине, али да постојећа криза у свету отвара Србији врата развоја.
Амбасадор Канаде Џајлс Норман рекао је да одржива економија која је будућност захтева ретке минерале и да та земље жели да искористи прилику за развој.
„Србија има дугу традицију рударства и вођене су јавне дебате о њеној будућности. Министарка (Дубравка Ђедовић) се суочава са доношњем неких тешких одлука о будућности рудаства“, сматра Норман.
Додао је да Канада са Србијиом у сектору рударства сарађује давањем савета и техничком подршком и да се нада приликама за нове инвестиције.
„Овде присутне компаније су технолошки напредне и одговорне, тако да ово можете да схватате као понуду. Мислим да Србија има светлу будућност и повољне прилике и желимо да сарађујемо са Владом Србије и са вашим научним институцијама“, нагласио је Норман.
Амбасадор Финске у Србији Кимо Лахдевирта рекао је да је најважније у изградњи нове светске зелене економије повећење степена рециклаже.
„Глобалне минералне резерве нису довољне да би се испоручило довољно сировина за напуштање фосилних горива. Морамо да припремимо друштва да троше мање како бисмо постигли циљеве зелене транзиције и зато је важно да се повећа улога циркуларне економије“, рекао је Лахдевирта.
Он је нагласио да су финске компаније деценијама присутне у Србији и изразио наду да ће у будућности дати још већи допринос унапређењу индустријског и рударског сектора у нашој земљи.
