Завршава се изградња око 130 километара ауто-путева и брзих саобраћајница

Autoput

Возачи у Србији би током следеће године требало да добију могућност да возе на око 130 километара нових путева. Током 2022. године биће окончана изградња свих 30 километара деонице Прељина – Пожега на ауто-путу “Милош Велики”, као и осам километара на траси од Новог Београда до Сурчина који ће на ефикаснији начин повезати главни град са овом саобраћајницом.

Из Министарства грађевинарства најављују и коначно пуштање у саобраћај преосталих сектора обилазнице око Београда до Бубањ потока, у укупној дужини од око 21 километар, као и 18 километара брзе саобраћајнице од Ваљева до Лајковца.

“За све грађане централне Србије је важан податак да ћемо завршити Сектор 1 Моравског коридора од Појата до Крушевца у дужини од 27,4 километра. Одлично су напредовали радови на реконструкцији државног пута Нови Пазар – Тутин, где ћемо све радове завршити током 2022. Дужина реконструисаног пута је 20,5 километара”, кажу у Министарству грађевинарства.

Деоница будућег ауто-пута ка Сарајеву, Кузмин – Сремска Рача, неће цела бити асфалтирана, али се очекује завршетак изградње моста преко Саве у дужини од 1.327 метара до краја године.

На питање који је пут приоритет за изградњу, у МГСИ кажу да су им апсолутно важне све саобраћајнице – завршетак деонице од Ваљева до Лајковца, која ће Ваљево спојити са ауто-путем “Милош Велики”, али и обилазница око Београда на коју грађани наше престонице чекају деценијама.

“Приоритети МГСИ су јасни – изградња модерне и јаке Србије, на темељима најсавременије инфраструктуре. У буџету за 2022. годину за МГСИ је опредељено око 255 милијарди динара, чак за око 50 одсто више у односу на иницијални буџет за 2021. годину”, истичу у ресорном министарству.

Напомињу да се у Србији данас гради 10 брзих саобраћајница и ауто-путева, што је, како наводе, највише у њеној историји. У овом тренутку у току је пројектовање или изградња 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница.

“У свакој општини у Србији ревитализујемо и модернизујемо саобраћајнице, покренули смо највећи пројекат изградње канализационе мреже, постројења за прераду отпадних вода и регионалних депонија. Држава сада има економску снагу да покрене ове пројекте и то захваљујући реформским потезима и политичкој стабилности”, истичу у ресорном министарству.

Иванишевић: Путеви су крвоток земље

Шеф Катедре за управљање пројектима у грађевинарству, професор Ненад Иванишевић, са Грађевинског факултета у Београду, каже да наша земља доживљава изузетно интензивну изградњу путне инфраструктуре, а да је тај распон толико видљив и због чињенице да од деведесетих година путеви готово да и нису грађени.

“Сада, где год погледате, постоји потреба за путном инфраструктуром. Све што је започето и треба да се гради, само је питање којом брзином можемо завршити све те саобраћајнице с обзиром на капацитете грађевинарства и сировине. Путеви су као крвоток једне земље и они нису само инфраструктура, већ се око њих формира живот”, каже професор.

Иванишевић напомиње да није важно колико је нешто далеко, већ колико нам је времена потребно да до тамо стигнемо.

“Сваки километар је велики плус. Изградња је добра и за нашу струку и за грађане. У односу на деведесете године је драстично промењена слика Србије. Коначно се улаже и у железницу, која је била потпуно запостављена. Друга прича је колико ће нас све то коштати, али то већ задире у домен политике”, каже Иванишевић.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs