У школе у Србији уписано 600 ђака из Русије и Украјине: Где их је највише и како похађају наставу?

Deca

Демографска слика Србије знатно се променила од почетка рата у Украјини. За мање од девет месеци у нашу земљу је избегло око 18.000 Украјинаца, а боравак је пријавило и више од 100.000 Руса.Ове школске године у клупе српских школа је ушло 66 ученика из Украјине и више од 530 из Руске Федерације.

Од избијања рата, боравак у нашој земљи пријавило је више од 104.000 држављана Русије, а процењује се да их је и више. Мање је избеглица из Украјине – око 18.000, јавља РТС.

„Дошла сам у Србију 20. марта. Тренутно не радим јер је јако тешко наћи посао. Свиђа ми се овде и људи су нас лепо прихватили. Остаћу у Србији јер за мог мужа који је Србин није добро да се врати. Такође, није добро ни за дете јер је уништено место одакле смо и његова школа“, прича Тања Вукас која је избегла из украјинског града Чернигова.

Многи су у Србију, попут Тање, дошли са породицама. Деца држављана Украјине и Русије равноправно похађају наставу, али имају различит статус у нашем образовном систему. Украјинци се третирају као избеглице, а Руси као страни држављани.

Ове школске године у клупе је ушло 66 ученика из Украјине и више од 530 из Руске Федерације. Највећи број њих похађа основне школе у Београду, Новом Саду, Зрењанину и Ваљеву.

Једна од школа која је свој програм рада прилагодила новим ученицима је и основна школа Вук Караџић у општини Стари Град у Београду.

„И они се прилагођавају настави и школа прилагођава своје садржаје, наравно разумевајући ситуацију у којој су се они нашли. Сви предмети су им отприлике лаки сем српског језика, математика – то су бројке па им лакше падне, као и ликовно и музичко“, наводи учитељ Милош Пуача, ОШ Вук Караџић Београд.

Пуача указује да у школи за нове ученике имају разумевања.

„За одговарање и учење им се увек продужава неки период, али се и постављају границе да би и они могли да осете неку одговорност и да се сами труде и прилагоде ситуацији у којој су се нашли, не својом вољом, а ми се трудимо да им пружимо све што је у нашој моћи да им тај живот који је у другим околностима олакшамо“, напомиње учитељ у тој београдској школи.

Шта предузима Министарство просвете

У Министарству просвете за РТС кажу да у систем образовања нису укључени нити запослени предавачи из других земаља, па тако ни из Русије и Украјине, јер то, наводе, није део наше образовне праске.

„Свесно изазова са којим се запоселни у систему образовања суочавају приликом укључивања избеглица, миграната и страних држављана у наставу, Министарство просвете активно подржава школе у којима се образују ове друштвене групе и то кроз јачање капацитета установа, али и унапређивањем компетенција запослених у систему за рад са овим ученицима“, напомињу у Министарству.

Законом је уређено да установа организује учење српског као страног језика за ученике који не познају језик на коме се изводи образовно-васпитни рад.

Министарство је до сада обучило више од 600 наставника српског и страног језика за примену новог курикулума за Српски као страни језик, а доступни су и материјали, као и Приручник за наставнике на веб страници Националног образовног портала Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs