Светска економија је показала изненађујућу отпорност на раст каматних стопа и шокове који проистичу из ратова у Украјини и Гази, али постоји много разлога за бригу, изјавила је данас директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева.
Говорећи у оквиру пролећног заседања Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке у Вашингтону, Георгијева је нагласила да посебну забинуност изазива упорна инфлација и растући ниво државног дуга, преноси АП.
„Инфлација је смањена, али није нестала“, упозорила је председница ММФ-а.
Георгијева је такође истакла да државни дугови расту широм света.
Глобални јавни дуг је у 2023. порастао на 93 одсто БДП-а са 84 одсто БДП-а у 2019. пошто су владе морале више да троше на здравствену заштиту и економску помоћ током пандемије вируса корона.
Председница ММФ-а је позвала земље да ефикасније прикупљају порезе и троше јавни новац.
„У свету у коме надолазе кризе, земље морају хитно да изграде фискалну отпорност како би биле спремне за следећи шок“, рекла је она.
Један од разлога за спор глобални раст, додала је Георгијева, је разочаравајући раст продуктивности.
Она је рекла да земље нису пронашле начине да најефикасније синхронизују раднике и технологију и да су претходне године ниских каматних стопа омогућиле „фирмама које нису биле конкурентне да остану на површини“.
Георгијева је такође навела у многим земљама старење радне снаге „не доноси динамику“ неопходну за бржи економски раст.
Према њеном мишљењу, државе би могле да помогну својим привредама ако би смањиле бирократију и привукле више жена на тржиште рада.
