Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је да су многа Удружења пољопривредника прихватила да дођу на дијалог, попут Удружења малинара, као и да ће се први састанци одржати највероватније већ наредне недеље.
Он је за РТС рекао да се врло често дешава да се ситуација користи у политичке сврхе, због чега је Министарство одлучило да када удружења долазе, треба да поред регистрације које имају, доставе списак колико људи и пољопривредника представљају, колико имају стоке, хектара, било чега.
„И ми нећемо бежати од тога да примимо и удружење које има пет чланова. Али морају то да напишу“, рекао је он.
Према његовим речима увек има незадовољстава међу пољопривредницима, али и да они када им је добро ћуте.
Као пример наводи сектор свињарства у коме су биле јако лоше цене због којих су сви негодовали и протествовали али да када су цене подигнуте и када су задовољни сви ћуте.
„Не чује се нико. Неће да каже ни једну реч да им је добро. Верујте ми, сад је изузетно добро. Чак смо одобрили сад и увоз прасади, које нам недостају, што је много боље него да увозимо месо“, рекао је Гламочић.
„Морамо да обезбедимо транспарентну декларацију производа“
Истакао је и да Србија чини значајан искорак у погледу заштите потрошача када је реч о пореклу и исправности намирница.
„Потрошачи бирају, али морамо да обезбедимо транспарентну декларацију производа“, рекао је Гламочић и додао да се сточарски фонд опоравља, а да у сектору пољопривреде Србија стоји најбоље у региону.
Говорећи о најавама ригорозних контрола меса из увоза, чији је удео прошле године у Србији износио више од 50.000 тона меса, Гламочић истиче да је ствар врло једноставана – мора да се води рачуна о здравственој исправности намирница.
„То значи да, када нека намирница животињског порекла, било то месо или млеко, уђе у земљу, мора да се зна њено порекло, кроз које земље је пошиљка прошла, где ће бити складиштена и како ће бити коришћена. У том сегменту је било пропуста, а недавно смо у региону имали болести слинавке и шапа због чега је додатно морао да се направи ред“, рекао је он.
Аграрни извоз већи за 10 одсто
Гламочић је рекао и да је воћарство погођено великим променама у климатским условима.
„Воћарима помажемо, а ја инсистирам на томе да се људи опреме савременом опремом. Конкретно, у овом случају то значи да велики засади морају да уђу у антифрост системе и да прибаве адекватну противградну мрежу. Не може више на стари начин на новом тржишту“, рекао је Гламочић.
Тврди да је аграрни износ Србије у 2024. години био 5,14 милијарди евра, а да је кључна позитивна ствар то што је извоз већи за 10 одсто у односу на претходну годину.
„Ако упоредимо прва три месеца ове године са прва три месеца претходне, извоз је већи за 11 процената. Темпо је добар и прошле године смо имали суфицит од 1,2 милијарде евра у разлици између извоза и увоза. Нажалост, и даље извозимо највише житарице и воће, али је план да више идемо на производе прерађивачке индустрије, односно, да продајемо производе са додатном вредношћу“, закључио је он.
