Уколико се усвоји предлог о потпуној забрани пушења у затвореном простору, и електронске цигарете биће забрањене у свим затвореним јавним просторима, фирмама и угоститељским објектима, што је предвиђено новим Предлогом закона, преноси Блиц.
Предлог нацрта Закона о забрани пушења у затвореном простору изазвао је буру у јавности, што се пре свега односи на угоститељске објекте, иако још увек није дошао на дневни ред за усвајање, а није прошао ни јавну расправу. Како „Блиц“ сазнаје оно што се односи на цигарете, односиће се и на електронске цигарете, те ће у свим јавним просторима, као и у фирмама оне бити забрањене.
Наиме, Србија је 2010. године добила Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, те је овим законом забрањено пушење у затвореном радном и јавном простору, као и у јавном превозу, али су тада угоститељски објекти изузети.
Након тога, многи угоститељски објекти поделили су простор на пушачки и непушачки, иако та врста „преграде“ у суштини не значи ништа, јер дим допире до свих у просторији. Ипак, ако би се усвојила потпуна забрана, пушење би било дозвољено само у башти објекта.
Министарка здравља проф. др Даница Грујичић изјавила је да сваки закон иде на увид свим министарствима и да пре усвајања треба да прође и Владу и Скупштину, али је подсетила да ми као земља и као народ „не смемо да се брукамо због пушења у затвореном простору „.
Министарка Грујичић објашњава, да се Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму односи на забрану пушења у свим затвореним јавним просторима, не само у угоститељским.
– Закон подједнако третира дуванске производе као и електронске цигарете. Мислим да заиста више не треба као земља и као народ да се брукамо због пушења у затвореном простору јер, забога, то је сад неко велико задовољство кога не можемо да се одрекнемо. Треба мислити на карцином плућа који је у Србији у порасту, јер је доказано да 95 одсто оболелих од тог тумора чине пушачи или они који су били дугогодишњи пушачи – каже министарка Грујичиић.
Како је истакла, Закон о забрани пушења у затвореном простору је завршен и да чека усклађивање са осталим законима, те је подвукла да је важно да казнена политика буде добро спровођена.
– Оно што је важно је казнена политика која мора да буде добро спровођена, односно, инспекције морају ићи у контролу. Јер ако наплатите 5.000 динара некоме коме је пуна кафана, а све задимљено, онда нећемо ништа урадити. Али ако треба да плати казну од милион динара, онда мислим да ће се добро замислити – изјавила је Грујичић.
Рак плућа озбиљан проблем
Директор Клинике за пулмологију Универзитетског Клиничког центра Србије, др Михаило Стјепановић каже за „Блиц“ да подржава нови предлог закона, јер од свих онколошких болести у Србији, рак плућа има највећу инциденцу и највећи морталитет.
– То је болест због које смо у озбиљном проблему, јер више од трећине одраслог становништва Србије су пушачи, и то је оно што би требало да мењамо. Пушачи су углавном плућни болесници. Преко 90 одсто оболелих од рака плућа, од хронично опструктивне болести плућа су управо пушачи. Наравно, има и болести које нису у вези са пушењем. Свако ко престане да пуши је за себе урадио најбољу ствар. На тај начин су спречили да у једном удаху дима унесу неколико десетина канцерогених супстанци и хемијских једињења које делују не само на плућа, већ и на наш крвоток, као и на све друге органе – каже др Стјепановић.
Наравно, зависи и од тога колико је дугачак пушачки стаж, али свакако то је најпаметнија одлука, додаје наш саговорник.
Електронске цигарете нису баш безазлене
Електронске цигарете, како каже, имају у себи батерију која омогућава загревање течности и формирање аеросола који пушач удише.
– Аеросол представља ситне капљице течности распршене у ваздуху и разликује се од испарења, која представљају гасовито стање материје. Уз никотин, у електронским цигаретама се налази пропилен гликол и биљни глицерин који чине да ова испарења подсећају на дим. Дим електронских цигарета осим никотина који ствара и одржава зависност, садржи и испарљива органска једињења од којих су нека мање или више токсична, као и канцерогени формалдехид који настаје кад недовољно течности доспева до грејног дела – објашњава професорка Станишић.
Утврдило се, како додаје, да постоје извесне компоненте воћних арома, као што је бензалдехид, које могу иритирати слузокожу дисајног тракта.
– Иритација дисајних путева се манифестује сувим кашљем који нестаје након периода адаптације на е-цигарете. Осим тога што делују иритантно на слузницу, није показано да испарења од е-цигарете утичу на смањење дисајног волумена плућа, као што је то случај са дуванским димом, иако је тешко извући дефинитивне закључке о томе јер су испитаници у истраживањима релативно кратко користили е-цигарете – објашњава проф. Станишић, која истиче да подржава нови предлог закона о потпуној забрании пушења у затвореном простору.
Угоститељима није свејдно
Др Георги Генов, директор Удружење хотелијера и ресторатера Србије (ХОРЕС), изјавио је недавно за „Блиц“ да је рађено истраживање чији су резултати показали 25 одсто неискоришћености непушачке зоне у односу на пушачку зону.
– Потпуна забрана у овом тренутку би била велики удар за угоститеље. Угоситељска привреда се још није опоравила од ситуације због ковида и зато предлажемо да измене закона ступе на снагу тек 2025. године. Наша делатност се не опоравља сразмерно у свим деловима земље и треба нам период да се припремимо за ту причу. Постоје и друга загађења и зашто је Београд најзагађенији град, а разлог нису цигарете јер нису оне главни загађивач. Друго, предлажемо министарки да се затворе фабрике дувана и да се забрани увоз и да спасимо грађане Србије – рекао је Георги Генов.
