Путин најавио отварање новог фронта: Украјинска „изборна“ офанзива га ставља у незгодну позицију

Putin

Уочи председничких избора у Русији спекулисало се како би потпуно очекивани резултати могли да утичу на ток рата у Украјини, а изјава председника Владимира Путина током победничког обраћања нацији 17. марта указује на могућност отварања новог фронта.

Он је одговарао на питања новинара у вези разних тема, али су значајну пажњу привукли планови за даљи ток тзв. специјалне војне операције, како Руси називају напад на Украјину. Једно од њих односило се на стварање „санитарне зоне“ на јужно од руско-украјинске границе, како би се спречили украјински упади на руску територију и гранатирања.

„Нисам спреман да сада причам о томе шта ћемо како и када предузети. Међутим, не искључујем то, имајући у виду трагичне догађаје који се данас дешавају. Бићемо принуђени да у неком тренутку, када проценимо да је то адекватно, створимо некакву санитарну зону на територијама које данас контролише режим у Кијеву“, одговорио је шеф Кремља, преноси Комсомолскаја правда.

Трагични догађаји које је споменуо су погибија 11 цивила и рањавање још 82 у Белгородској области од 12. марта до данас, према извештајима руских медија. Како је израчунао локални портал Фонар.тв у овој пограничној регији је од почетка рата страдало најмање 110 грађана, током повременог гранатирања насељених пограничних места и града Белгорода.

Украјинска „изборна“ офанзива почела је 12. марта, а поред употребе камиказа дронова, артиљерије и вишецевних ракетних бацача „Вампир“, забележени су и упади у погранична села у Белгородској и Курској области који су убрзо одбијени од стране руске војске. Прво је снимљено како мање групе руских пограничних снага беже или чак машу белом заставом из једне утврђене тачке, да би онда уследио контраудар регуларне руске армије са авијацијом, тенковима, тешком артиљеријом, балистичким ракетама и даљинским системима за минирање.

Разни украјински циљеви су масовно бомбардовани и пре почетка ове операције у пограничној области Суми, што је интензивирано после упада у Белгород, па је до данас руска страна објавила неколико снимака и фотографија уништених украјинских тенкова, хеликоптера, оклопних возила „Бредли“, а посебно поменутих „Вампира“ чешке производње, који могу да добаце град Белгород.

Украјинска операција је по свему судећи пропала, иако су детаљи битке и даље мутни. На најскоријим геолоцираним снимцима види се како руски тенк са раздаљине од свега 15-ак метара разноси кућу тик уз границу на рубу руског села Козинка, у којој су се наводно крили украјински војници. Иако је могуће да се групице Украјинаца и даље налазе на руској територији, имајући у виду да су се чак снимали како подижу заставу у неким селима, нема доказа да још увек контролишу било које насеље.
Према онлајн мапи ДеепСтате Мапс, поједина села и делићи руске територије уз границу су и даље у „сивој зони“, то јест ниједна страна нема потпуну контролу над њима.

Притисак на Путина због жртава на руској територији

Све ово је ипак повећало притисак на Путина да предузме нешто како би заштитио грађане у пограничним областима и спречи да се Курск и Белгород претворе у ратне зоне. Село Козинка је већ морало да буде евакуисано и у њему је потпуно уништено неколико кућа, према гувернеру Белгородске области Вјачеславу Гладкову. Поред престонице, неколицина села је такође претпрпела материјалну штету, па слике борби и последица гранатирања које долазе одатле дефинитивно не иду у прилог руском председнику.

Ипак, он је покушао да истакне у први план храброст грађана пограничних области.

„Грађани који живе на овим територијама показали су не само грађанску храброст, већ и даље показују да су храбри. Нико их, као што сам мислио и говорио о томе недавно, није застрашио. Наш народ је немогуће застрашити“, казао је Путин.

Руски председник осврнуо се и на питање о предлогу француског председника Емануела Макрона да се прогласи примирје за време Олипијаде у Паризу од 26. јула до 11. августа, поновивши неповерљив став према Западу.

„Спремни смо да размотримо сва питања. Али увек, у свакој ситуацији, полазићемо од интереса Русије. Тако је и са ситуацијом у зони борбеног контакта, наравно. Све време сам говорио и поновићу: ми смо за мировне преговоре, али не зато што непријатељу понестаје муниције. И само ако заиста, озбиљно, желе да дугорочно граде мирне, добросуседске односе између две државе. Не само да би направили паузу за поновно наоружавање од 1,5 до две године“, казао је Путин.

Може ли Русија да прогласи још једну мобилизацију?

Пошто за сада ни Запад ни Русија нису спремни за било какве мировне преговоре који не подразумевају капитулацију друге стране, идеја о отварању Белгородско-харковског фронта постаје све реалније, али није јасно како би тачно изгледала „санитарна зона“. Разни руски војни извештачи и аналитичари теоретисали су о појасу од 40 до чак 100 километара у дубину, за шта би требало издвојити озбиљне ресурсе у војној техници и људству.

Иако Русији за сада није проблем да произведе огромне количине муниције и наоружања, издвајање можда и више од стотину хиљада војника могло би да представља озбиљан проблем на линији фронта дугој више од хиљаду километара. Управо зато се већ неко време међу западним аналитичарима провлачи прича о додатној мобилизацији.

Наиме, како пише ЦНН, могуће је да је Путин, у сагласности са својим генералима, чекао да прођу избори како би прогласио нову мобилизацију, након што су у септембру 2022. мобилисани резервисти. То поткрепљују анализом Стокхолмског центра за источноевропске студије, где се наводи да је већ прошлог лета комплетиран законски оквир неопходан за нову мобилизацију, како би се избегле све могуће рупе у прописима. Позив у војску од сада значи да регрут више не сме да напусти земљу, тргује некретнинама, региструје кола или извади возачку дозволу пре него што се појави у регрутационом центру.

Према овој анализи, поједини стручњаци сматрају да би годишњи број регрута који служе редован војни рок могао да буде скоро дуплиран на око 250.000, а да се регрутима наметне потписивање уговора са Министарством одбране, који би могли да се продужавају у недоглед. По њима ове реформе могле би да значе повратак систему мобилизације који је почео 1873. када је Русија одлучила да има бројну, али неискусну мобилисану војску уместо доташњих професионалних војника на уговор.

Проблем је у томе што демографска ситуација и негативан природни прираштај данас не дозвољавају тако нешто.

„Али, рат је увек непредвидив. И без обзира на Путинове напоре да окрене ствари у своју корист, дугорочни проблеми Русије, демографски пад, цена рата и санкција, и инхерентна крхкост владавине једног човека вероватно неће нестати пре него што се Путин кандидује за шести мандат“, пише ЦНН у закључку своје анализе.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.