Сарајевска зимска бајка: Пре тачно 40 година отворене су ЗОИ, прве у некој социјалистичкој земљи

Sarajevo ZOI

Сарајевска зимска бајка догодила се пре тачно 40 година. У њој је учествовало више од 1.200 спортиста из 49 земаља. Олимпијска бакља кренула је из Олимпије у Грчкој, одакле је авионом стигла у Дубровник. Носило ју је укупно 1.600 људи, а олимпијски пламен упалила је клизачица Санда Дубравчић.

Четрнаесте Зимске Олимпијске игре отворене су 8. фебруара 1984, а на сарајевском стадиону Кошево било је око 60.000 људи, цереномонију свечаног отварања преносили су сви светски медији, а цео догађај гледало је око две милијарде људи широм света.

За тадашњег генералног секретара Организованог одбора ЗОИ Ахмеда Карабеговића, био је то тренутак који ће памтити целог живота.

“С ким год говорим о Олимпијади кажем предивно је бити на Олимпијским играма, а нимало није захвално бити њихов организатор. Сви су уживали, гледали, а у нама је био велики страх, како ће се одвијати, хоће ли бити киксева”, каже за Еуронеwс Србија Карабеговић.

На Зимским Олимпијским играма у брзом клизањ као спортисткиња Југославије такмичила се Бибија Биба Керла.

“Ја сам имала пуних 25 година кад сам наступила на ОИ у Сарајеву, врло радо се сећам тих ОИ јер су одигране у мом граду у мом Сарајеву, БИХ, Југославији. Ја сам се такмичила у брзом клизању и имали смо 500, 1000, 1500 м И 3000 м – четири дисциплине. Ниједан детаљ са тих ОИ нисам заборавила и могу да кажем да сам имала изузетну част и била сам поносна што сам била учесник игара”, каже за Еуронеwс Србија Керла.

“Ми смо добили опрему за отварање чизмице и ципеле и одлучили смо да обујемо ципеле, међутим кад је кренуло отварање почео је снег да пада и рекли смо онај одозго је погледо на нас и 55.000 гледалаца је уживало са свим оним слетовима, уметницима који су се потрудили да буде што је могуће боље. Имали смо фине шешире добро се сећам и скинули смо сви шешире и махали смо с тим шеширима и добили смо своје место после отварања сваки је отишао у свој павиљон у олимпијском селу”, објањава она.

Отварања игара у Сарајеву, са сетом се присећа и организатор културних дешавања ЗОИ Емир Хаџимуратовић Хоти.

“За време отварања Олимпијаде на стадиону Кошево био је леп и сунчан дан. После подне кренуо је снег. То су велике оне пахуље падале тако да је град био комплетно у једном моменту блокиран. Тада су се сви бојали да се неће сутра моћи организовати трке које су биле предвиђене. Међутим, у току ноћи дигнут је комплетно грађани, војска они су утабали стазе, очистили испред и град је био проходан. Људи су испред својих кућа очистили пролазе, ови сви дијелови били су малтене чисти, а снег је био пола метра нападо. То је могло да се деси једино у граду где су били сви укључени у организацију”, прича за Еуронеwс Србија Хоти.

Прва Олимпијада у социјалистичкој земљи

Зимске олимпијске игре у Сарајеву биле су једна од највећих спортских манифестација на простору бивше Југославије. Остале су упамћене као прве Олимпијске игре организоване у некој социјалистичкој земљи.

“Био је то врхунац наше државе тадашње и политике јер из Вашингтона су рекли: зимску добили комунисти, из Москве капиталисти – то је био тај наш величанствен положај који је наша земља имала”, каже за наш медиј новинар Ринко Голубовић.

“Словенци су се хватали за главу, у Београду и Загребу шта ови Босанци раде, они то не могу. Међутим биле су то најуспешније ОИ у тренутку бојкота московске олимпијаде и бојкота Олимпијаде у Лос Анђелесу која се одржала исте године кад и сарајевска Олимпијада“, објашњава он.

Да ће Сарајево бити домаћин 14. зимских игара објављено је давног 18. маја 1978. године. Главни град Босне и Херцеговине тада је за само три гласа победио јапански Сапоро, док је трећи био шведски Гетеборг. Пресудило је то што је Сарајево окружено планинама и што су се зимске игре могле одржати у кругу од 30 километара.

“Кад је донета одлука за ОИ овај град је полетео, једноставно сав је био у трансу и заносу изградње нове инфраструктуре. Ја сам тад имо 35 година и имо сам шансу да пројектујем зграду аеродрома у Сарајеву, сад можете замислите мене да добијем улазна врата у Сарајево, можете замислити, сви спортисти који су дошли тада у Сарајево прошли су кроз аеродром”, каже за Еуронеwс Србија архитекта Хасан Ћемаловић, наводећи да у том тренутку није било незапосленог архитекте ни инжењера било које струке а да није радио за Олимпијске игре.

За потребе игара саграђени су боб стаза на Требевићу, скакаоница на Игману, жичаре на Бјелашници и Јахорини, саобраћајнице које воде од града до планина, спортска хала Зетра, као и олимпијско насеље са више од 2.500 станова.

“Смисао изградње насеље је био да они кад га искористе у фукнцију ОИ да после буде то насеље у које ће се уселити грађани Сарајева који су били на листи чекања за стан, то је насеље близу аеродрома и данас је једно од бољих насеља за становање”, објашњава архитекта.

Сарајлије показале гостопримство

У освит Олимпијских игара саграђен је и хотел Холидеј Ин, један од симбола овог града. Дело је босанског архитекте Ивана Штрауса, имао је 10 спратова и 400 запослених, а неки од њих се сећају да је међу првим гостима овде био председник Међународног олимпијског комитета Хуан Антонио Самаран.

На петом спрату овог хотела и данас постоји Олимпијски апартман.

“Млад сам био, можда сам и несвесно радио, јер је то први неки јачи посао у то време, сви су ту били Хуан Антонио Самаран, сви из комитета, сви су ту били”, присећа се радник тог хотела Изет Ватрењак, додајући да је рад у хотелу тада био “нешто најлепше што се могло десити у то време”.

“Изгледало је гламурозно, где је особље било на нивоу, где је “лифт боy” знао шта треба да ради, собарице, домаћица је дочекивала госте испред хотела, где је била у једну руку домаћица и главна тада у то време”, објашњава шеф сале хотела Амир Мујкић, додајући да “данашња омладина не схвата како је то изгледало некад”.

Током 12 дана колико су игре трајале, Сарајевом је продефиловало више стотина хиљада људи. Ћевапа, баклава и срдачних осмеха било је за свакога, а кажу да је град био толико чист и умивен да на улицама није било ниједног јединог папирића.

“Верујте да је спавање у том периоду било само неколико сати. Нема дела града на ком нешто није организовано, ал то је био седам дана пре за време Олимпијаде и после док се људи нису спаковали и отишли. Сваки грађанин Сарајева је учествовао у организацији Олимпијаде. Сви ти људи су били гостопримљиви, показали своје срце, ал то срце није било намештено, него је било искрено и људи то препознали”, писећа се Хоти.

Како се наљутио Кирк Даглас?

Новинар Ринко Голубовић нам препричава инцидент који се догодио са глумцем Кирком Дагласом.

“Ништа се лоше није десило изузев инцидента са Кирком Дагласом. Јесте ли чули то? Дошао Кирк Даглас у најчуванију ћевабџиницу да наручи 10 упола с луком и наплате му 102 долара, али еј, сутра је наравно та ћевабџиница била затворена и то је један једини инцидент који су нам сви пропустили кроз прсте јер као што су они дошли у Сарајево тако смо ми послали поруке љубави на све четири стране света”, каже новинар.

Док нам Ахмед Карабеговић препричава како је сам Самаран по завршетку Олимпијаде рекао како су то најбоље организоване ЗОИ икада.

Атмосфера у граду била је толико добра да су спортски резултати остали у другом плану.

“Ближи се крај Олимпијаде, а нигде медаље и онда смо освојили прву медаљу. Шта још треба рећи да је Матеа освојила 16. мјесто са 16 година и то је био њен почетак веома успешне каријере“, истиче новинар.

Ипак, 40 година касније, на тезгама као и у сећању и даље живи чувена маскота Вучко, ту и тамо провејава понека пахуљица, а успомене новим генерацијама поносно показује Олимпијски музеј, који је реконструисан и отворен 2020. године.

Олимпијски дух и даље живи

Планине су и даље под снегом, али на Игману више нико не скаче, нити се годинама користи требевићка боб стаза. Бјелашница и Јахорина и даље дочекују скијаше, али свако ради за себе и нема јединственог ски паса.

“Мислим да имамо велики потенцијал и да нисмо свесни шта имамо, само треба да поштујемо то што имамо да се понашамо одговорно према томе што имамо па и према тим ОИ знате ја сам сувенир о ОИ у Сарајеву купио у Лозани у музеју а овде га не могу нигде наћи”, каже за Еуронеwс Србија директор Олимпијског центра Јахорина Дејан Љевнаић.

“Пре 5, 6 година када смо преузели управљање ту се налазило једно 16, 17 путоказа разноразних који су усмеравали путоказе ми смо то уклонили и направили олимпијске кругове баш да се подсетимо да скренемо пажњу гостима да прво оно што виде су олимпијски кругови, да су одржане ЗОИ”, објашњава он.

У међувремену је било покушаја да се Сарајево поново кандидује за домаћина неких нових Олимпијских игара, али безуспешно. Власти у Босни и Херцеговини не могу да се договоре ни око обележавања четрдесетогодишњице, а многи верују да су неке нове игре на овом простору преко потребне.

“Једноставно фале нам такви пројекти и недавно сам покренуо иницијативу да аплицирано за ЗОИ читав регион од Словеније до Македоније, Бугарска Румунија 40:50 видим да људима фале пројекти који нас спајају”, закључује Љевнаић.

Ипак, олимпијски дух овде и даље живи и сви ће вам у Сарајеву рећи да им је зима 1984. била најлепша зима у животу.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.