Србија се у читању и науци налази на 40. месту, а у математици на 42. месту, што представља напредак у односу на 2018. годину када се нашла на 45. месту у читању, а на 46. месту у науци и математици, саопштено је из Владе Србије на основу резултата ПИСА теста за 2022. годину.
Ови резултати показали су да просечно постигнуће ученика из Србије на скали математичке писмености износи 440 бодова, на скали читалачке писмености 440, а на скали научне писмености 447 бодова, саопштено је данас из Владе Србије.
ПИСА (Программе фор Интернатионал Студент Ашешмент – ПИСА) систематски прати ниво функционалне писмености који достижу петнаестогодишњи ученици у области математике, природних наука и разумевања прочитаног, а основни циљ је да се испита у којој су мери млади оспособљени да разумеју и користе дате информације приликом решавања релевантних проблема из свакодневног живота.
Спроводи се сваке три године а у истраживању 2022. године учествовало је око 690.000 ученика из 81 земље/економије.
У Влади Србије су нагласили да у тренутку када се чак пет ОЕЦД земаља суочава са падом успешности у математици за 25 поена или више, резултати који су код нас остварени у условима Ковида буде наду да ће реформе које су започете одмах по завршетку циклуса ПИСА 2018 године моћи да се наставе у правцу подизања квалитета образовања.
Они су подсетили да је на основу претходних резултата ПИСА теста дата инструкција Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања да изврши ревизију стандарда постигнућа за крај основног и средњег образовања и да је неопходно да нови концепт образовних стандарда буде усмерен и на развој општих предметних и кључних компетенција и функционалне писмености код ученика.
– Осим тога, Акционим планом Стратегије развоја образовања и васпитања за период 2023-26, планиран је низ активности које су директно усмерене као одговор на неке препоруке које су произашле из ПИСА резултата. Ове активности су неке у низу које су планиране у оквиру Акционог плана и које ће бити реализоване до краја 2026. године, у једном делу и уз финансијску помоћ ЕУ – кажу из владе и наглашавају да се очекује да ће исходи имплементације реформи бити у мањем обиму видљиви већ у наредном циклусу.
Општи пад у региону
А чини се да су ученици готово свих земаља које нас окружују имали лошији резултат него што је било на прошлом тесту. Тако је Румунија постигла резултат са укупним нивоом стручности 2, који се сматра критичним, а скоро половина ученика се бори да разуме оно што чита.
А од Румуније само је Бугарска ниже рангирана у Европској унији.
Нису се прославили ни црногорски ђаци који су остварили горе резултате из свих тестираних области у односу на истраживање из 2018, саопштено је из црногорског Министарства просвете.
Из „читања“ ђаци из Црне Горе имали су 405 бодова, а математике бод више. У области „науке“ ђаци су остварили 403 бода за 2022. годину.
Лоше су прошли и средњошколци Северне Македоније који су се нашли на 61. месту по резултатима из математике, а 71. по језичкој писмености од укупно 81 земље. Ученици су из природних наука освојили 380 бодова, што Северну Македоњу сврстава на 68. место у Европи.
Иако су словеначки ученици имали боље резултате од наших, и у овој земљи је приметан пад математичке и научне писмености и читању, у односу на претходно тестирање из 2018. године.
Како се наводи, словеначки ученици су из оцене математичке писмености имали 485 бодова, што је за 24 мање него 2018. године, док су из читалачке писмености имали 469, односно 26 поена мање него на претходном тестирању, што је најгори резултат икада од када Словенија учествује у тестирању. Најмањи пад знања забележен је у научној писмености, ге је забележено 500 бодова, што је за седам бодова мање него 2018.
Али нису само Словенци незадовољни. Јер и немачки средњошколци су имали лошије резултате него три године раније. У тестирању из математике око 30 одсто њих је међу посебно слабим, у тесту читања међу посебно слабима је њих 26 одсто, док их је у природним наукама око 23 одсто.
Потребно променити образовни систем
Упркос позитивним трендовима на свим испитивањима, Александар Марков из Форума београдских гимназија каже за 24седам да се ради о мањим осцилацијама и да је проблем у томе што се начин рада у нашим школама још увек није променио у довољној мери.
– То је резултат у рангу резултата претходних година. Суштински се није битно променило, а да би се променило треба променити сам приступ образовном систему. Односно начин рада, а програме прилагодити стандардима које негују развијенији образовни системи. За то је потребно време, а још важније и новац. Потребно је да наставници буду обученији јер ово нису само резултатаи ученика већ и наставника – каже он.
Марков објашњава да је одраз на тестирању, заправо, одраз онога како се ради у школама.
– Треба нагласити и да је начин ПИСА тестирања значајно другачији од онога на шта су навикли наши ученици. Јер код нас је образовање више усмерено на теоријско учење, а код њих на практичну примену знања – рекао је он.
Управо је то разлог што би, према његовом мишљењу, требало променити и прилагодити образовни систем. Међутим, то је питање воље читавог друштва.
– Питање је само да ли постоји воља али не говорим само на политичку, већ унутар читавог система и друштва. Најлакше је наставнику да уђе у учионицу и испредаје. А Ученику је најлакше да одслуша или не одслуша предавање. Али уколико бисмо наставу организовали тако да ученици активно учествују на часовима и раде, онда би и сам приступ био такав да би ученик морао континуирано да учи а не кампањски као што то често раде – каже он.
Међутим, додаје, ту се отвара питање оптерећености ученика.
– У систему где имају 7 часова дневно, а неретко и више, не можете очекивати да неко седи у школи од 8 до 14, па се врати кући и ради довољно квалитетно да може да учествује сваки дан на часовима. Ту је увек отворено питање и броја ученика, иако је смањен законски број ученика по одељењу. Са тим изазовима се не суочавамо само ми, већ и друге државе на нашим просторима – објаснио је Марков.
