Велико археолошко откриће на северу Итаке повезује древни хеленистички комплекс у Егзогију са легендарним Одисејом. Наиме, нови налази Универзитета у Јоанинији доносе револуционарне увиде у историју и културу овог магичног острва, откривајући тајне локалитета познатог као Хомерова школа, смештеног у зеленом и богатом воденим изворима пределу Агиос Атанасиос, у подножју села Егзоги.
Ископане старине налазе се на два брежуљка, повезана двема урезаним степеницама. Остаци хеленистичке куле (3. век пре нове ере) доминирају над Ано Андиросом, док је већи део Като Андироса заузет великом правоугаоном грађевином.
Најранији докази људске активности на локалитету датирају из касне неолитске фазе (касни 5. / 4. миленијум пре нове ере). Међу њима су, између осталог, неколико десетина алатки од кремења и неколико стотина фрагмената керамике. Што се тиче доказа из бронзаног доба, до сада је идентификовано неколико десетина фрагмената из око 30 различитих посуда из касног 14. и 13. века пре нове ере, пише Еуронеwс.
Министарство културе/Христос Марабеас
Од великог интереса је нетакнути подземни извор/танк на локалитету, са ексцентричним зидовима од стена, један од ретких познатих те врсте. На основу облика, структуралних карактеристика и проналаска фрагмената касно микенских ваљкастих печата унутар њега, сматра се да врло вероватно потиче из микенске палеолитске фазе, као што су ранији истраживачи тврдили.
Микенско насеље на Хомеровој школи вероватно је служило за надзор лука и земаља, као и за заштиту и управљање богатим воденим ресурсима области.
Што се тиче историјских периода, највећи обим керамичког материјала датира из хеленистичког и раноримског периода (до 1./2. века нове ере). Међу укупним бројем крхотина великих посуда, до сада је идентификовано осам фрагмената перијаната честа у светилиштима.
Поред бројних малих предмета, међу налазима су: укупно 34 фрагмента глинених вотивних дарова, неколико десетина глинених агнита, мала збирка златног накита и других, углавном бронзаних, накита и предмета. Више од 100 новчића из различитих градова (3. век пре нове ере до 2. век нове ере) указује на проток посетилаца на локалитет.
Из текућег рада на сортирању и чишћењу (где је прикладно) хиљада фрагмената хеленистичких/раноримских црепова, идентификовано је 14 примера запечаћених црепова са грчким и латинским натписима.
Фрагмент печатиране плочице са делом имена Одисеј, хеленистички период
Недавна обрада материјала дала је примерак са печатом великог значаја, са именом [ОД]YЦЦЕОЦ (у општем делу) лево. Други фрагмент показује урезани посветни натпис, са именом вероватно у дативу, можда ходочасника: ОДYЦ[ЦЕИ
Што се тиче тумачења комплекса, узети су у обзир налази ископавања В. Фолгрефа (1904) на Горњем Андросу. Међу њима су неки из касног римског периода, укључујући минијатурни бронзани биста са цртама Одисеја, према атрибуцији његове фигуре у грчко-римској уметности, као и на бронзаним новчићима Итаке из 4.-3. века пре нове ере.
Успон функције комплекса зграда датира из хеленистичког до раног/средњег римског периода (до 1. / 2. века нове ере). Комплекс је карактеристичан по чврстим грађевинским структурама на каменим подлогама (дандерама), које садрже импресивне елементе резбарене архитектуре, као и нише за вотивне приказе или натписе, што сведочи о интензивној култној употреби Като Андироса.
Одисеј ослобођен
Хеленистички монументални комплекс сада се са сигурношћу може повезати са Одисејом Итаке и постојањем светилишта/хероја Одисеја, које се помиње, заједно са пратећим играма, у резолуцији из око 207. године пре нове ере из Магнезије у Азији Мањој.
Лик Одисеја и његова тачна позиција у односу на игре предмет су плодоносних научних дебата од 1930-их.
Сада, око једног века након открића урезаног посветног натписа ЕYЦХИН ОДYЦЦЕИ на фрагменту касно хеленистичке глинене маске из Пећине у Заливу Полис, пронађена су још два нова натписна сведочанства из истог периода (ОДYЦЦЕОЦ и ОДYЦЦЕИ).
Докази, заједно са осталим доступним подацима, указују на развој истакнутог јавног комплекса на локалитету који је играо главну улогу у верском, друштвеном, а можда и политичком животу Итака у хеленистичко-раном римском периоду, али и са ширим карактером ходочашћа.
Општина Итака
„Општинска власт, у сарадњи са Министарством културе, Конзерваторским одељењем Кефалоније-Итаке и Универзитетом у Јоанинији, учиниће све што је могуће да заштити и промовише налазе, са поштовањем према нашем културном наслеђу“, наводи саопштење општине.
„Истовремено, планирана је организација научних и информативних догађаја, како би грађанима и посетиоцима пружила прилику да се информишу о значају ових открића. Итака нас и даље инспирише и изненађује. Њена земља говори и подсећа нас на непроцењиву вредност наше историје и традиције“, закључује саопштење.
