Данас је у Сомбору у згради Жупаније обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, у организацији Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Сомбор. Овом догађају присуствовале су високе званице из разних области друштвено-политичког живота, као што су потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор, амбасадори, као и представници верских заједница. Присутни су на самом почетку свечаности имали прилику да погледају краткометражни филм о страдању Јевреја у Другом светском рату, а након филма гостима и организаторима се обратио градоначелник Сомбора, Антонио Ратковић.
View this post on Instagram
Ратковић је поздравио присутне и пожелео им добродошлицу, те истакао како је поносан на чињеницу да је Савез јеврејских општина Србије изабрао баш Сомбор за домаћина Међународног дана сећања на жртве Холокауста.
У нашем граду сложно, без тензија, живи више од 20 националних мањина. Неке од њих су вишебројне, већинске, док су друге малобројне, али то не значи мале. Свака национална заједница која живи у овом граду, без обзира колико припадника она броји, оставила је и оставља свој печат времена и идентитета и доприноси богатству шаренила једне истинске мултинационалне ризнице какав је Град Сомбор.
Градоначелник је истакао да је пре Другог светског рата на територији Сомбора становало 1200 Јевреја, што је у ондашње време износило око 4% целокупног становништва и били су чувени трговци, занатлије, банкари и угледни чланови друштва.
-Они су свој идентитет уткали у ткиво овог града.
Ратковић се осврнуо на историјске чињенице, напоменувши да је током 1944. године почела депортација сомборских Јевреја у нацистичке логоре, а ослобођење је доживело само њих 250, док се из логора и са ратишта вратило само 50 Јевреја. Осим тога, назначио је да су и Срби доживели сличну судбину током истог рата, па да је утолико веће разумевање које међу Јеврејима и Србима данас постоји.
-Кажу да је историја учитељица живота. Ми данас такође пишемо једну страницу историје овог нашег лепог града, који несебично шири руке сваком добронамерном путнику. И та страница ће нас учити јер ће на њој бити исписано да Сомбор није заборавио своје суграђане који су били жртве једне погубне и ирационалне политике каква је била политика Холокауста.
Публици се обратио и Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије, као и Ернест Херцог, извршни директор Светског јеврејског конгреса. Обојица су истакли да је култура сећања битан део очувања идентитета како јеврејске заједнице у Србији, тако и историје оба народа.
На самом крају свечаности, гостима се обратила и министарка културе и информисања Маја Гојковић.
-Данас смо се окупили у знак сећања на један од највећих масовних злочина у историји човечанства. Међународни дан сећања на жртве Холокауста, који се обележава у спомен 27. јануара 1945. године када је ослобођен Аушвиц Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, прилика је да пошаљемо снажну поруку да страшно страдање и невине жртве не смеју бити заборављене.
Гојковић наводи да сећање на Холокауст треба да се преноси са генерације на генерацију, како се слично зло никада не би поновило. Истакла је да постоји осећање заједничке патње српског и јеврејског народа које спаја ова два народа и преплиће њихове судбине. Навела је да су Срби и Јевреји страдали у истим логорима на територији бивше Југославије, као што су Јасеновац, Јадовно и други.
-Србија памти жртве Холокауста, негује културу сећања и доприноси откривању пуне истине о свему што се догађало у периоду Другог светског рата. Наша заједничка обавеза је да од историјског заборава и покушаја сваког облика релативизације сачувамо достојанствено сећања на страдале.
Србија је, према речима свих говорника, прва европска земља која је донела Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају живих законских наследника. Тиме је показала опредељеност да се исправе барем у некој мери страшне последице масовних страдања.
Обележавање Међународног дана сећања на жртве Холокауста завршено је молитвом на хебрејском језику, а гостима је уприличен коктел након кога ће имати прилику да у Народном позоришту погледају представу „Семпер Идем“. Представа је рађена по роману Сомборца Ђорђа Лебовића, који је један од ретких суграђана који је преживео Холокауст и вратио се у родни Сомбор
