Раде Медић: Не напуштајте спорт! Будите истрајни!

После текста о хуманитарном турниру за Светлану Мирковић, ове недеље сам одлучио да останемо у свету фудбала, премда сте навикли да се сваког уторка мења спорт. Овај пут, разговарао сам са Радетом Медићем, мојим некадашњим тренером у школи фудбала “Олимпик” Апатин, у којој се налази и данас. За наше три године дружења у плаво белом дресу сам научио много од њега, како фудбалских ствари, тако и животних. Раде је фудбал кренуо да тренира у фудбалском клубу “Младост” Апатин, из којег памти много лепих успомена. Сем клуба крај Дунава, наступао је такође за “Хајдук” Чуруг, ЖСК “Жабаљ” итд… 2017. године одлучује се да своје стечено спортско знање преноси на млађе, те завршава национални “Ц” тренерски сертификат, и почиње радити у једној од најуспешнијих школа фудбала у Србији, са којом је на многобројним такмичењима остваривао фантастичне резултате. Сазнајте шта је Раде имао да каже за 025инфо.

Кад и зашто сте се одлучили за тренерски посао?
– Први додир са тренерским послом сам имао 2014. године, и везани су за школу фудбала “Олимпик”. Тада сам на позив свог пријатеља и оснивача клуба Сретена Кенића почео да радим са децом. Разлог је био тај што сам у то време направио паузу у играчкој каријери, па сам могао да се посветим у потпуности тренерском послу и да учим од старијих колега који су тада радили у Олимпику.

Бавили сте се фудбалом, па да ли ми можете испричати своју каријеру, кад сте кренули и где да тренирате фудбал, па онда да набројите клубове редом кроз које сте пролазили?
– Фудбал сам кренуо да тренирам са 7 година у фудбалском клубу “Младост” Апатин. Имао сам ту срећу да је баш у том периоду Младост почела да израста у озбиљан клуб, деца су се селектирала из целог Западнобачког округа, играла се квалитетна лига Војводине, чак се омладинска селекција такмичила у лиги Србије, тако да смо имали прилике да играмо против Звезде, Партизана, Рада и осталих Суперлигаша. После завршетка средње школе уписао сам факултет за спорт и физичко васпитање, тако да сам сениорску каријеру започео у Новом Саду. Наступао сам по годину дана за фудбалски клуб “Борац” Нови Сад, фудбалски клуб “Фрушкогорац” Сремска Каменица, затим две сезоне за фудбалски клуб “ЖСК” Жабаљ, и фудбалски клуб “Хајдук” Чуруг. После повратка у Апатин заиграо сам у неколико сезона и за клуб у којем сам остварио своје прве фудбалске кораке, па све до 2016. године, када сам доживео повреду и после операције се нисам више враћао на терен као играч, већ само као тренер.

Где Вам је било најлепше од свих тимова?
– Најлепше је кући, тако да ми је свакако најлепше било док сам играо за Младост, где сам са друговима са којима се дружим, и тренирам још од самих почетака представљао клуб и град у најбољем светлу. Поред Младости, издвојио бих и “Хајдук” из Чуруга, где сам играо са неколико одличних играча који чак имају искуство играња Суперлиге Србије, Румуније, па чак и лиге Шампиона.

Коју утакмицу памтите?
– Било је стварно пуно занимљивих и добрих утакмица. Издвојио бих, што се тиче омладинског фудбала, када смо освојили куп Војводине у пионисркој селекцији где смо победили фудбалски клуб “Војводина” са 0:3 на стадиону “Карађорђе”. Тада нам је тренер био Илија Орловић од кога смо доста тога научили. Што се тиче сениорског фудбала, издвојио бих када сам као омладинац наступио за први тим Младости против “ЧСК” из Челарева. Младост се тада такмичила у Суперлиги и тренер Петар Курчубић је и пар омладинаца повео на ту утакмицу јер је била пријатељска. Тада су за Младост играли играчи попут Еде Вишинке, Миће Смиљанића, Саше Дракулића, тако да ми је то било огромно искуство и сатисфакција да играм заједно са њима.

Који су Вам планови за будућност што се тиче тренерског посла?
– Што се тиче будућности, волео бих да заједно са мојим колегама и децом учинимо да деца из Апатина опет играју квалитетне лиге у свим селекцијама. Као дете сам играо такве лиге, и само тако деца могу да напредују и да израсту у добре играче. Надам се да ћемо нашим радом успети у томе и да ће Апатин ускоро опет да има своје представнике у квалитетној лиги Војводине.

Какав би савет дали младима што се тиче спорта?
– Младима бих дао савет да не одустају тако лако од спорта, јер видим да чим напуне 14, 15 година врло лако напуштају спорт. Кроз спорт ћемо стећи нераскидива пријатељства за цео живот. Неки људи које смо упознали кроз спорт могу да нам помогну у некој другој области касније у животу. Такође са саиграчима или када сте тренер са децом ћете доживети много срећних момената који ће Вам остати у сећању за цео зивот.
Тренеру, хвала Вам пуно на издвојеном времену, и од срца Вам желим пуно среће у даљем тренерском ангажману, јер сте пре свега добар педагог, тренер, ЧОВЕК!

Хвала још једном!

Видан Јеротијевић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије