Централна изборна комисија у Босни и Херцеговини саопштила је да је до 11 сати одзив на данашње изборе 14 одсто, односно да је на бирачка места изашло 459.989 бирача.
Председник ЦИК-а Суад Арнаутовић ркеао је на прес конференцији да је то за три процента више у односу на изборе 2018. године.
„Овај проценат је већи ако се има у виду да нам још нису достављени у систем подаци из Градачца, Тузле, Тешња и Новог Травника“, нагласио је Арнаутовић, преноси портал Клиx.
Навео је да се избори одвијају на 5.903 бирачка места и да поједина бирачка места нису отворена тачно у седам сати, а разлози су, као и на ранијим изборима, то што нису извршене на време припреме, кашњење чланова бирачких одбора и слично.
„На 12 бирачких места је дошло до значајнијих кашњења и то у Бихаћу на једном месту, Бања Лука (4), Лукавац (1), Сребреник (1), Зворник (1), Зеница (2), Илијаш (1), Горажде (1)“, рекао је Арнаутовић.
Према његовим речима, укупан број пријављених догађаја који се сматрају инцидентним је девет, од тога у ФБиХ четири, у РС један и у дистрикту Брчко четири.
У Бањалуци до 11 часова излазност 18,75 одсто
Председник Градске изборне комисије у Бањалуци Дубравко Малинић, на конференцији за новинаре, рекао је да је у Бањалуци према пресеку у 11 часова на бирачка места изашло 18,75 одсто бирача, и да недостају подаци за 10 бирачких места која су, како је рекао „удаљенија“.
„Немамо одзив са 10 бирачких места у питању су удаљенија места и вероватно је проблем са сигналом, али прикупићемо их у најскорије време“, рекао је Малинић.
Он је додао да је излазност нешто већа у односу на локалне изборе 2020. године , као и да до сада нигде нису уочене неправилности.
Напоменуо је да процес гласања иде нешто спорије на неким бирачким местима због старијих који су слабовити, па помоћ других особа успорава изборни процес.
Малинић је навео да је једно бирачко место отворено са закашњењем.
„Једно бирачко место је отворено са закашњењем јер бирачки одбор није урадио процедуру коју мора урадити пре отварања, и закаснили су 40 минута. То ће вечерас бити надокнађено“, рекао је он.
Изетбеговић верује у његову и победу СДА
Лидер Странке демократске акције (СДА) и кандидат за бошњачког члана Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, након гласања на Општим изборима новинарима је рекао да верује у победу и промену у позитивном смислу у том највишем државном телу.
„Ја ћу, ако Бог да, да победим и уђем у Председништво. Мислим да ће се констелација променти у позитивном смислу, да ће бити мање оних који праве проблеме, а нешто више разумнијих снага“, рекао је Изетбеговић који је на бирачко место у Основној школи „Нафија Сарајлић“ дошао са супругом Себијом.
Очекује да ће ће се бошњачка дијаспора у већем броју одазвати на овим изборима.
Мисли да ће његова СДА добити већу подршку у односу на прошле изборе.
На питање како се данас осећа, одговорио је: „Отприлике као овај дан, весело и сунчано“.
Грађани БиХ данас гласају на Општим изборима на којима бирају представнике власти на свим нивоима – у држави, Федерацији БиХ и Републици Српској.
Изетбеговић је позвао бираче да дају глас онима који ће, како каже, водити разумнију политику, неће блокирати институције, стварати кризу и терати омладину из БиХ.
Комшић после избора очекује пуно посла у држави
Кандидат за члана Председништва БиХ и лидер Демократске фронте Жељко Комшић каже да након избора очекује пуно посла.
Комшић, актуелни члан Председништва БиХ је као представник Хрвата у ово највише државно тело на прошлим изборима изабран гласовима Бошњака, што је један од разлога због којих су политички представници хрватског народа инсистирали на измени Изборног закона.
Будући да до измена изборног закона није дошло ови избори се одржавају по старим изборним праволима, па се поново може догодити да Комшић поново буде изабран гласовима Бошњака.
Он је по изласку са бирачког места у Основној школ „Владимир Назор“ у Сарајеву рекао да ће бити потребно пуно и мудрости и хладних глава када се буде одлучивало о неким стварима у будућности.
„Јер очекујем да буде настављено све ово што је сад привремено заустављено, упрвао због кампање и избора, а сведоци смо томе не у последње четири, већ осам година“, рекао је Комшић.
Према његовим речима, за то ће бити потребно стрпљења, мудрости и међусобне толеранције да би се дошло да решења која ће задовољити највећи број људи у БиХ.
Додао је да очекују да изборни процес протекне у реду, миру и у складу са изборним законом имајући, како каже, у виду колико је проблема било и колико је времена и енергије утрошено да би се уопште дошло у ситуацију да се избори данас одрже.
Комшић, који се залаже за грађанску БиХ, уверен је да ће се приче о изменама уставног и изборног закона наставити и да неће нестати сама од себе, али да се у свему томе треба држати неких стандарда.
Данас општи избори у БиХ
У Босни и Херцеговини данас се одржавају општи избори, на којима ће грађани бирати своје представнике на свим нивома власти – у држави, Федерацији БиХ и Републици Српској.
На више од 5.900 бирачких места, којасу отворена од 7 до 19 сати, грађани ће бирати три члана Председништва БиХ (по једног из реда три конститутивна народа – Бошњака, Срба и Хрвата), посланике за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и посланике у Представничком дому Парламента Федерације БиХ.
Грађани ће на деветим општим изборима у БиХ бираити и председника Републике Српске, два потпредседника Републике Српске, посланике за Народну скупштину Републике Српске (НСРС), као и посланике за скупштине 10 кантона у Федерацији Босне и Херцеговине.
Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК), право гласа у БиХ има 3.368.666 бирача.
На изборима учествује 90 политичких странака, 38 коалиција и 17 независних кандидата, што је највише до сада.
Грађани ће бирати 518 представника између 7.743 кандидата, који ће их заступати на свим нивоима власти у држави и оба ентитета.
За чланове Председништва БиХ кандидовано је укупно 10 кандидата, по пет из оба ентиета.
Чланови Председништва БиХ бирају се у две изборне јединице – Федерацији БиХ, где се бирају два члана, један из реда бошњачког и један из реда хрватског народа, и Републици Српској, која бира српског члана овог највишег државног тела.
За хрватског, односно бошњачког члана кандидовани су Борјана Кришто (ХДЗБИХ) и Жељко Комшић (ДФ), Денис Бећировић (СДП), који је добио и подршку 10 опозиционихх странка, Бакир Изетбеговић (СДА) и Мирсад Хаџикадић из Коалиције за прогрес.
За српског члана у трци су Жељка Цвијановић, Мирко Шаровић, Војин Мијатовић, Ненад Нешић и Борислав Бијелић.
Како је саопштено из ЦИК, први изборни резултати за чланове Председништва БиХ могли би бити познати до поноћи изборног дана.
Рок за објаву коначних резултата је месец дана, односно 1. новембар, када почиње да тече рок за формирање новог сазива Председништва БиХ и државног парламента, као и парламената Федерације БиХ и Републике Српске, и нижих нивоа власти.
Упркос вишегодишњим инсистирањима политичких представника Хрвата у БиХ и званичног Загреба на измени Изборног закона, ови избори, који су према оценама аналитичара најважнији од краја рата, односно усвајања Дејтонског мировног споразума, биће одржани по старим изборним правилима, осим у неким техничким детаљима, које је наметнуо високи представник Кристијан Шмит користећи се бонским овлашћењима.
