Снимци и фотографије који приказују дубоке поноре који се отварају у кенијским окрузима Нарок и Сусва брзо су се проширили друштвеним мрежама када су се пре неколико година појавили на интернету. Процеп у земљи, који се протеже неколико километара у дужину, наводно је дубок 15 и широк 18 метара.
Локални геолози су делимично објаснили поноре као фосилне раседе, прекривене вулканским пепелом са оближње планине Лонгонот. Јаке падавине су спрале материјал који је попуњавао раседе.
Вероватно су раседи, ако се потврде као такви, повезани са тектонским стресом или упадом магме у дубље слојеве Земље. Ово подручје је део Велике раседне долине, место на ком се комад Африке полако одваја од остатка континетна због померања материјала у омотачу језгра.
На крају ће ова пукотина постати толико дубока да ће се у њу улити океан, чиме ће се источни део Африке одвојити од остатка континента.
Због тога се кенијски прометни пут Маи Махиу урушио када се испод њега појавила пукотина, саопштила је Кенијска национална управа за ауто-путеве.
У процеп је продрла вода, додатно погоршавајћи ситуацију и стварајући нове пукотине у земљишту.
– Велики расцеп раздваја Африку на две плоче. Установили смо да се сомалска плоча одваја од остатка континента брзином од два и по центиметра годишње. Уколико се овај тренд настави, сомалска плоча наставиће да се одваја од нубијске плоче, што би могло додатно да угрози постојећу инфраструктуру и безбедност становништва – рекао је геолог Дејвид Адеде, објашњавајући да је одвајање сомалске плоче изазвано кретањем дела омотача Земљиног језгра, који преноси топлоту од језгра ка њеној површини.
Научници ће наставити да раде на проучавању ове појаве, како би могли да саветују владу у вези са најбезбеднијим местима за грађење путева и кућа.
Kenya is splitting, and this rift at Suswa is just the beginning https://t.co/kwKGLEpKfx pic.twitter.com/dGO1JIyzQE
— TheCitizenTz (@TheCitizenTz) March 21, 2018
Источни афрички процеп пресеца неколико афричких земаља: Етиопију, Кенију, Конго, Уганду, Руанду, Бурунди, Замбију, Танзанију, Малави и Мозамбик.
Откриће великог расцепа
Велики расцеп је пре скоро сто година открио неустрашиви геолог.
Џон Џек Волтер Грегори рођен је у Лондону 1864. За свет природе и авантуре почео је да се интересује у раним годинама студија. Током своје касније научне каријере посетио је Европу, Африку, Аустралију, Индију, Северну и Јужну Америку, чак и удаљена острва Шпицберген на Арктику.
Након дипломирања, Грегори је нашао посао у Британском музеју природне историје, где је радио на збиркама стена и фосила.
У октобру 1892. упитан је да ли би се придружио експедицији у источну Африку да истражи подручје модерне Кеније, Етиопије и Сомалије. Ово подручје је у то време било слабо познато Европљанима, а порекло планина и долина афричког континента било је необјашњива геолошка мистерија.
Аустријски геолог Едвард Зис сумирао је 1891. резултате експедиције на језеро Рудолф (данас језеро Туркана), који су указивали на то да су долине и планине у овој области Африке резултат периодичних тектонских кретања.
The volcanic activities beneath the earth surface in a section of the Rift Valley have caused a fault line on the Mai Mahiu – Suswa – Narok road at Karima area. I joined H.E Lee Kinyanjui the Governor of Nakuru to assessing the damage caused by the said fault line. pic.twitter.com/iwPhKe0yfl
— Samuel Tunai, EGH. (@SamuelTunai) March 21, 2018
У новембру 1892. експедиција је истоварила 300 тона опреме у луци Ламу. За транспорт материјала било је потребно сто десет камила и четрдесет магараца, а за заштиту каравана ангажовано је три стотине војника. Одредиште експедиције било је језеро Рудолф.
Упркос свој опреми, убрзо је постало јасно да нема довољно залиха да се прехране сви мушкарци. Међу члановима експедиције ширилили су се грозница и разне болести. Грегорија су прво мучили чиреви на ногама, који су га недељама имобилисали, а у јануару 1893. разболео се од маларије. У Момбаси је експедиција званично отказана.
Грегори, још увек заинтересован да лично види велику долину источне Африке, одлучио је да искористи ову ситуацију. Он је већ био у Африци и опрема напуштене експедиције још би могла да буде од користи. Уз финансијску помоћ породице и Британског музеја, организовао је нову експедицију. У марту 1893. нова експедиција, која се овога пута састојала од само четрдесет и једног човека, напустила је Момбасу. Грегори је волео да хода сам километрима, далеко испред каравана, скупљајћи примерке биљака, животиња и стена.
Главни геолошки радови изведени су из села Њемпс на обали језера Баринго, а Грегори је потврдио Зисово тумачење тектонског порекла ове долине и закључио је из слабе ерозије која се види на мапираним раседима да је овај процес морао бити скорашњи.
Грегори је такође препознао сличности између геологије Црвеног мора и афричке раседне долине и наговестио да су ови пејзажи повезани. Изненадиле су га димензије овог обележја, које је раздвајало цео континент.
Video shows gigantic crack that has appeared in the Great Rift Valley of Kenya, forcing families to flee the area.
The tourist hotspot sits on some of the most unstable ground in Africa. https://t.co/RWlBxRpyF2 pic.twitter.com/nx2y0eiLRm
— ABC News (@ABC) April 9, 2018
Грегори је описао ово откриће у чланку објављеном у часопису Краљевског географског друштва 1920. године и у каснијим књигама, где је сковао и савремени термин раседне долине и повезао га са тектонским кретањима Земље. Ово је било прилично револуционарно објашњење у време када се већина долину сматрала резултатом ерозије.
Бројни и необични вулкани
Како се обе стране Великог раседа раздвајају, блокови клизе надоле дуж вертикалних раседа, формирајући стрме литице које ограничавају долину расцепа. Тектонска кретања и раседи су такође повезани са вулканском активношћу. Многи активни, успавани и угасли вулкани су попут бисера огрлице који се налазе дуж граница долине расцепа и они прате главне системе раседа.
У близини језера Киву, језера убице формираног тектонским покретима, налазе се два најактивнија и најопаснија афричка вулкана, Њирагонго и Њамурагира.
Њамурагира је еруптирала између 1894. и 1979. петнаест пута, на срећу без жртава. Последња ерупција Њирагонга у Демократској Републици Конго у јануару 2002. године убила је више од сто људи и изазвала велику пустош у оближњем граду Гома.
Велики расцеп такође је место на ком се налазе неки од најчуднијих вулкана на планети Земљи. Стена састављена скоро у потпуности од калцита може бити седиментни кречњак или мермерна стена, само не у случају вулкана Ол Доињо Ленгаи који се налази у Грегоријевом расцепу (названом тако по геологу Грегорију), у региону Аруша у Танзанији. Карбонатит је готово јединствена врста лаве, састављена од минерала калцита и фелдспата, веома необичне комбинације, јер у већини врста лаве доминира кварц.
Познато је само неколико локалитета са фосилном карбонатитном лавом, а Ол Доињо Ленгаи је једини активни вулкан који еруптира ову врсту лаве. Верује се да обична магма заглављена у подземљу расцепа полако топи седиментне стене, формирајући извор карбонатитне лаве.
Непотврђене теорије
Велики расцеп је можда такође играо важну улогу у нашој еволуцији. Многа места на којима су пронађени фосили раних хоминида налазе се у долини расцепа или близу ње. Можда је пукотина формирала идеалан пејзаж за наше претке или, насупрот томе, како се пукотина полако ширила, формирајући баријеру за влагу из Индијског океана, приморала их да напусте плувијалне шуме које су умирале.
Изашавши у отворену и суву савану, усвојили су двоножно ходање, и како су им руке постале слободне за употребу алата, мозак је полако еволуирао и с временом је постајао све већи и већи. Истраживања објављена прошле године сугеришу чак да је пораст вулканске активности дуж источноафричког система расцепа можда присилио ране људе да оду из Африке, заувек променивши ток наше еволуције.
