Народна банка Србије издавањем новчаница и кованог новца наставља вековну традицију коришћења националне монете, динара
Назив српске валуте динар потиче од римске новчане јединице денариус. У историји српског новчарства јавља се први пут у српској држави у средњем веку.
Историја српске валуте
Писани документ у коме се први пут спомиње ”српски динар” пронађен је у архивским документима и датира из 1214. године. Било је то за време владавине Стефана Првовенчаног. Међутим, према досадашњим истраживањима, први српски владар који је ковао новац, био је краљ Радослав (1227-1234).
Од тог времена, па све до краја владавине деспота Стефана Лазаревић, 1459. године, готово сви српски владари ковали су динарске кованице. Лепота, разноликост и количина тих кованица сведоче о врхунцу славе српске средњовековне државе.
Динар је представљао један од најважнијих симбола независности и државности Србије у средњем веку. Српски средњовековни новац кован је искључиво у сребру, јер је злато било повучено из оптицаја за ковање новца.
Након губитка независности у 15. веку, па све до средине 19. века, у употреби је био велики број страних валута.
Дванаестог децембра 1873. године, уведен је српски динар као званична валута, чија је међународна ознака, данас, РСД, а шифра валуте 941. Годину дана након издавања првих кованица, 1876. штампан је први папирни новац – за потребе финансирања Српско-турског рата.
Штампан је у Државној штампарији у Београду, у апоенима од једног, пет, 10, 50 и 100 динара, али никада није био у оптицају. Тиме је назив динар коначно успостављен и одржао се до данас, као монетарна јединица савремене Србије.
Динар данас
Идејна решења за наше данашње новчанице креирао је тим уметника из Завода за израду новчаница и кованог новца на Топчидеру, где се наш новац израђује.
Данас су на територији Републике Србије у оптицају новчанице у апоенима од 10,. 20, 50, 100, 500, 1000, 2000 и 5000 динара и ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10 и 20 динара. На лицу новчаница представљени су ликови српских великана, научника, уметника и државника.
На новчаници од 10 динара је портрет Вука Стефановића Карџића, реформатора српског језика.
На новчаници од 20 динара налази се портрет Петра ИИ Петровића Његоша, државника, филозофа и песника.
На новчаници од 50 динара налази се портрет Стевана Мокрањца, композитора и музиколог.
На новчаници од 200 динара налази се портрет Надежде Петровић, једне од најзначајније фигуре српске ликовне сцене. На новчаници од 500 динара налази се портрет Јована Цвијића,геоморфолога и антрополога. На новчаници од 1.000 динара портрет Ђорђа Вајферта, индустријалаца, банкара и дугогодишњег гувернера Народне банке Србије.
На новчаници од 2.000 динара налази се портрет Милутина Миланковића, једног од водећих светских астронома и климатолога и од 5.000 динара портрет Слободана Јовановића, политичара, државника и једног од најцењенијих теоретичара правних наука.
