Имао је велики утицај на последње дане руске династије Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја.
Григориј Јефимовић Распућин, руски мистик, видовњак, чудотворац, убијен је на данашњи дан пре више од једног века, тачније 1916. године. Распућин је неко ко је познат као особа која је успела да се наметне последњем руском цару Николају ИИ и његовој жени, царици Александри.
Имао је велики утицај на последње дане руске династије Романових, и значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђене хемофилије од краљице Викторије. Нјегови опоненти су га звали “луди монах” иако никад није постао монах. Неки су говорили да је психички и духовни исцелитељ, а такође, сматра се једном од најконтроверзнијих личности 20. века.
Детињство и младост
Григорије Распућин, који име добија по Светом Григорију Нисијском, је рођен у малом сибирском селу Покровско, на обали реке Туре у Тоболској губернији. Нјегови родитељи су поред њега имали још седморо деце, од којих је већина помрла.
Нема много података о његовом детињству, а оно што је познато највероватније су изнели чланови његове породице. Зна се да је имао сестру по имену Марија и старијег брата Димитрија. Марија, која је по свему судећи боловала од епилепсије, удавила се у реци. Једном приликом, док су се Распућин и Димитрије играли поред језера, Димитрије је упао у језеро, а Распућин је скочио да га спасе. Обојицу их је из језера извукао један случајни пролазник, али је Димитрије потом умро од упале плућа. Губитак сестре и брата оставили су дубок траг на Распућина, који је своје двоје деце назвао Марија и Димитрије.
Са напуњених 18 година одлази на три месеца у Верхотурски манастир. Тамо се придружује забрањеној секти Клисти Руске православне цркве. 1901. одлази од куће у Покровскоју као ходочасник и путује преко Грчке и Јерусалима. 1903. Распућин стиже у Петроград, где се представља као старец, или свети човек, са исцелитељским и видовњачким моћима.
Познантсво са царском породицом
На свом путешествију као ходочасник сазнао је о Алексејевој болести коју је наследио од чукунбабе краљице Викторије, енглеске краљице. Након пада са коња на одмору са фамилијом, Алексеј је задобио унутрашње крварење. Тражећи свуда помоћ своме сину, царица се обратила најбољој пријатељици Ани Вирубовој да нађе помоћ, на шта је Распућин препоручен. Распућин је заиста олакшао дечакове муке, наводно кроз молитве, али претпоставља се да је користећи пијавице или хипнозу успевао да дечаку заустави крварење.
Након неколико успешних лечења, Распућин је задобио поверење цара, који га је прогласио пријатељем фамилије и светим човеком. Постепено, Распућин задобија све већи и већи утицај на царицу Александру, чак и у политичком погледу.
Контроверзе
Распућин је у међувремену постао контроверзна личност, водећи скандалозни лични живот са женама петроградског високог друштва. Шта више, виђан је често како одлази са проституткама, опија се и не враћа кући до рано ујутру. Био је увек прљав, ретко се купао и некултурно се понашао на јавним местима. Због свега тога, петроградска елита га није баш широкогрудо прихватала.
Имао је и конфликт са Руском православном црквом због свога уверења да се повезаност са Богом ствара кроз грех, јер по његовом мишљењу, грех је неизоставни елемент људског понашања, и да кроз верниково признање о почињеном греху и прихватању понижења од других, задобија милост Бога.
На почетку рата, Распућин прориче да ће руска армија бити успешна само ако сам цар узме команду над војском, што је због лоше припремљеног цара Николаја резултовало лошим последицама по Русију. Док је цар био на фронту, Распућинов утицај на царицу Александру је растао. Убрзо је постао лични саветник царице и напунио политичка места својим кандидатима. Због Распућиновог утицаја, а и због Првог светског рата, руска економија је почела нагло пропадати. Кривљена је наравно царица Александра, а са њом и Распућин јер се знало о његовом утицају на њу.
Распућинов утицај су користили политичари и новинари којима је било у циљу да ослабе интегритет династије Романов, присиле цара да се одрекне апсолутне власти и одвоје Руску православну цркву од државе.
Смрт
Можда није имао девет живота, попут мачке, али су се његови непријатељи прописно намучили док су га убили. Кнез Феликс Јусупов, рођак царице Александре, донео је одлуку да са групом својих пријатеља убије Распућина, те га је у вече 30. децембра 1916. године позвао на вечеру. Како му вино и колачи зачињени цијанидом нису нашкодили, Јусупов је пуцао у њега из непосредне близине.
Након неколико тренутака, када су сви помислили да је мртав, ипак је устао, ударио Јусупова и дао се у бег. Завереници су га ипак стигли, испалили у њега још неколико метака и тело увили у ћебе и бацили у ледену Неву. Ипак, када је пронађен, невроватно, али истинито, констатована је смрт дављењем, јер су му плућа била пуна воде.
