Друштвена мрежа ТикТок, која је у власништву кинеске компаније „Бајт денс“, суочава се са све већим критикама влада широм света, а самим тим је и све извесније да ће бити забрањена у многим државама.
Након што су институције ЕУ одлучиле да забране коришћење ТикТока на службеним телефонима, а овај пример прати све више европских земаља, у САД је велику подршку добио закон који би „забранио ТикТок и друге иностране технологије, уколико се сматра да представљају претњу по националну безбедност“.
Нацрт закона који је пре неколико дана упућен у амерички Конгрес, а који су подржале обе партије, требало би да „омогући америчкој администрацији да спречи стране земље да се користе технолошким услугама тако да угрозе поверљиве податке Американаца“, саопштио је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен.
Директор ФБИ Кристофер Реј изјавио је данас да би ТикТок „могао да се користи за контролу података и софтвера на милионима уређаја у САД, као и за подстицање наратива о подели Америке, док би чак и обавештајне службе потенцијално пропустиле такву манипулацију“.
“Нисмо сигурни да бисмо видели знаке да се то дешава. То је алат који је у крајњој линији под контролом кинеске владе и за мене представља разлог за забринутост о националној безбедности“, рекао је Реј, а преноси Блумберг.
Предлози да се ТикТок забрани могли су се чути и раније, а мање-више увек је разлог био исти – амерички званичници прибојавају се да би ова апликација, као и остале које контролише Кина, могла једног дана да буде злоупотребљена у пропагандне сврхе или на неки други начин од стране валде у Пекингу.
Међутим, амерички „Вашингтон пост“ пише да званичницима неће бити нимало лако да забране апликацију која у САД има више од 100 милиона корисника, и да би то чак могло потенцијално да крши чувени амерички Први амандман. Овај лист подсећа да је, на савезном нивоу, 2020. године блокиран покушај администрације бившег председника Доналда Трампа да се „Епл“ и „Гугл“ натерају да из својих продавница уклоне „WеЦхат“, кинеску апликацију за дописивање. Као аргумент, тада је изнето да је влада поднела „скромне“ доказе да апликација представља било какву претњу, а суд је био забринут због потенцијалног кршења уставних права Американаца.
Судија која је поступала у том случају, навела је у свом образложењу да би забрана апликације „WеЦхат“ која је тада имала око 19 милиона корисника „у значајно већој мери допринела непоштовању слободног говора, него што је то неопходно да се заштите интереси националне безбедности“.
Промена стратегије Беле куће
Нови закон чији је нацрт представљен, према оригиналном називу има симболичан акроним РЕСТРИЦТ, што на енглеком језику значи „ограничити“ или „забранити“.
Њиме се Одбору за трговину даје овлашћење да блокира договоре за ону технологију за коју процени да представља претњу. Обухваћене су компаније из шест „страних и непријатељских“ земаља: Кине, Русије, Ирана, Венецуеле, Северне Кореје и са Кубе.
Један од сенатора истакао је да би овај закон могао да омогући влади да „свеобухватније“ приступи уклањању потенцијалних претњи, за разлику од досадашњих стратегија које је америчка администрација користила.
Све већи фокус на инструменте које може пружити Конгрес представља значајну промену Беле куће у стратегији када је у питању суочавање са ТикТоком, пише амерички „Њујорк тајмс“.
Од како је на челу земље Џо Бајден, додаје тај лист, његова администрација је склопила договор по ком ТикТок може да функционише у САД, док су са друге стране све време процењивали колико су реалне бриге у вези са овом апликацијом.
Под кинеским законима, како критичари кажу, апликација би била принуђена да кинеским властима преда личне податке које је прикупила о милионима Американаца. У Белој кући се, заправо, плаше да би Пекинг могао да искористи ТикТок да корисницима шаље политичке поруке путем мобилних телефона.
ТикТок је, практично, постао бојно поље у оквиру „технолошког хладног рата“ између Вашингтона и Пекинга, а амерички званичници су у претходних неколико година предузели кораке којима су блокирали приступ кинеских технолошких и телекомуникационих компанија америчким клијентима, пише „Њујорк тајмс“.
Амерички лист наводи и да је, у склопу јачања сопственог сектора технологије, америчка администрација одобрила 52 милијарде долара за истраживања у областима производње полупроводника, јер се већина чипова који се користе у САД заправо производи у Азији.
У последње време, све више институција и у Европи бави се ТикТоком и сматра како би ова апликација могла да има штетне последице пос воје кориснике, али и читаве државе.
Тако је извршна ИТ служба Европске уније недавно тражила од свих запослених у Европској комисији да избришу ТикТок са државних уређаја, као и са приватних уређаја на којима користе корпоративне апликације. Исто важи и за Европски савет и Европски парламент, а као разлог за ову инструкцију, из ЕУ су навели „забринутост за заштиту података“.
Запосленима у Европској комисије наложено је да обришу ову апликацију што је пре могуће, а најкасније до 15. марта. За оне који то не учине, неће више бити доступне апликације које су им потребне како би учествовали у раду ЕК.
Како је пренео бриселски Политико, ово је први случај да Европска комисија забрањује коришћење неке апликације својим запосленима.
Поред кровне институције каква је ЕУ, и неке земље у Европи предузеле су одређене кораке како би се забранило или ограничило коришћење ТикТока.
Чешка Национална агенција за сајбер безбедност и безбедност информација (НУКИБ), је ТикТок назвала „безбедносном претњом“ и упозорила да њено коришћење представља ризик како за државне службенике, тако и за јавност.
„Упозорење смо издали на основу комплексне анализе информација о овој апликацији, које смо добили како из јавних извора, тако и од наших савезника“, навео је у саопштењу шеф ове агенције, а пренео преноси чешки сајт иднес.цз.
Ово упозорење је, како се каже, обавезујуће за особе које обухвата Закон о сајбер безбедности и оне ће морати да обришу ТикТок.
Све су чешћи овакви примери, па је тако у Холандији наложено да обавештајне службе истраже да ли је, и колико ТикТок опасан, парламент у Данској је затражио од посланика и другог особља да престану са коришћењем ове апликације, а и Влада у Берлину је свом особљу наредила да престане са употребом ТикТока на службеним уређајима.
