Прашњави пут кроз суву и испуцалу земљу, окружен осушеним кукурузом у атару села Белегиш води до зелене оазе ратарског газдинства пољопривредног произвођача Николе Лончара. Овај рођени Белегишанин први је пољопривредник у Србији који се упустио у авантуру дигитализовања имања на коме узгаја поврће за продају, наведено је на сајту УНДП Србија.
Један од разлога што се одлучио на тај, пионирски корак за домаћу пољопривреду, јесте и велики ризик који у последњих неколико година доносе суше.
О коликом је ризику реч говори и податак да је 2021. године Србија оборила неславан температурни рекорд, забележивши најтоплији јун у последњих 100 година.
– Постало је све нестабилније у последњих пет, шест година, па и више. Сваке године клима се мења. Падавине су нередовне. У пролеће их буде превише, па их нема лети, онда када су најпотребније. Од када се бавим пољопривредом, никада се није догодила тотална штета од суше, као што је био случај пре четири године – објашњава Никола.
Управо те године Никола је упознао стручњаке са Института Михајло Пупин у Београду од којих је набавио паметни уређај Мобисан – мобилни соларни електрогенератор. Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства, будући да 95% пољопривредних газдинстава регистрованих Србији има мање од 10 хектара земље.
– Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа. Има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију и рачунарски систем који прикупља микроклиматске и информације о земљишту. Користи их да би аутоматски наводњавао и додавао ђубриво, или информације преносио Николи како би он одлучивао. Шаље их бежично на уређаје попут мобилног телефона. Нјиме може да се управља даљински и намењен је за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Тиме се остварују материјалне уштеде, али и чува земљиште од непотребног вишка хемикалија – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин.
Ове године Никола је под кукурузом је имао 20 хектара земље, под пшеницом 10 и више од четири под поврћем. Успео је да посади две ратарске културе на истој парцели захваљујући томе што је наводњавао њиву током целе шестомесечне сезоне. Он каже да му систем који сада користи омогућава стабилност приноса, која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.
– Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – наводи.
Захваљујући томе што Мобисан ради на енергију сунца и ветра, Никола више не користи дизел гориво, чиме штеди новац и чува животну средину од загађења. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 ЕУР, а у емисијама ЦО2 6.750 кг. Осим тога повећао је и принос, и то за 30%. Укупан принос паприке по сезони сада је једнак једној композицији воза од 10 вагона пуних паприке.
– Штедим своје време, пошто не долазим сваки час на њиву да одвијам и завијам вентиле, уређај то све сам ради. Систем ми сам каже колико ђубрива, прихране да пустим, колико да заливам и колико дуго. Штедим струју, воду и чувам земљиште. Како смо урадили овај систем, први пут сам ишао на одмор да је то све функционисало и без мене. Управљао сам уређајем са летовања, из Грчке – наводи домаћин Никола.
Инвестиција у дигиталну њиву величине 10 хектара се исплати за три године.
– Мобилност, плус обновљиви извори енергије су кључ за српску пољопривреду. Поред научно-стручног изазова, имали смо и етички мотив да помогнемо Николи као репрезентативном примеру оних 95 одсто пољопривредних породичних газдинстава у Србији, јер више од милион људи у Србији се бави пољопривредом и живи од тога. Није решење само дати некоме субвенције, мораш га научити и дати му технологију да буде успешан – истиче Александар .
Технолошке иновације у пољопривреди омогућавају прилагођавање на измењене климатске услове и истовремено доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ).
Једно од најбојих решења
“Развој иновативних решења у области паментног коришћења земљишта у пољопривреди” Института Михајло Пупин награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене” који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).
