Бруно Кал верује да одлука “није донета”, док Джо Бајден упозорава Украјину да би Русија могла да изврши инвазију у фебруару.
Русија још није одлучила да ли да нападне Украјину, али је спремна да то учини, рекао је шеф немачке спољне обавештајне службе, усред растућих тензија око гомилања руских трупа на граници. “Верујем да одлука о нападу још није донета и да ће Русија реаговати само ако буде нападнута”, рекао је Бруно Кал за Ројтерс.
Нјегова процена уследила је након што је амерички председник Джо Бајден рекао свом украјинском колеги Володимиру Зеленском у четвртак да постоји “изразита могућност да би Руси могли да нападну Украјину у фебруару”.
Тензије су ескалирале пошто се више од 100.000 руских војника окупило на граници са Украјином. Русија је у петак поново одбацила тврдње да тражи сукоб.
– Ако зависи од Русије, онда неће бити рата. Не желимо ратове. Али такође нећемо дозволити да се наши интереси грубо газе и игноришу – рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров руским радио станицама.
Лавров је у четвртак рекао да САД и НАТО нису пружили “никакве позитивне реакције“ на захтеве Кремља да да се заустави ширење НАТО ка истоку.
Русија је обећала да ће се састати са високим званичницима Украјине, Немачке и Француске у Берлину у фебруару, одржавајући у животу крхке наде у дипломатско решење.
Француски председник Емануел Макрон разговарао је данас са руским колегом Владимиром Путином о европској безбедности и ескалацији кризе.
Двојица лидера сагласили су се о потреби “деескалације” ситуације.
Ukraine : Macron et Poutine d’accord sur „la nécessité d’une désescalade“ (Elysée) #AFP pic.twitter.com/1dfFlYkoYX
— Agence France-Presse (@afpfr) January 28, 2022
Француски председник је дуго позивао на дијалог са Русијом, понекад љутећи друге земље чланице ЕУ које су преферирале дистанциран приступ.
Поделе у ЕУ избиле су на површину након што је летонски министар одбране Артис Пабрикс отворено критиковао немачку владу због, како је рекао, “неморалног” одбијања да дозволи Естонији да испоручује оружје немачког порекла у Украјину.
Његови коментари изазвали су оштре критике од стране ветерана немачких Зелених, посланика у Европском парламенту Рајнхарда Бутикофера. “Тако треба, Летонија! Претворимо НАТО и ЕУ у кружни стрељачки вод. То ће Путина и Сија научити лекцију. Јел тако?” написао је на Твитеру.
That’s the way to go, Latvia! Let’s turn NATO and the EU into a circular firing squad. That will teach Putin and Xi a lesson. Right? „Latvia slams Germany’s ‘immoral’ relationship with Russia and China“ https://t.co/r6JPa6zujk via @FT (sarcasm tweet) By the way: What was 16+1?
— Reinhard Bütikofer (@bueti) January 28, 2022
Немачка је искључила могућност слања оружја, позивајући се на сопствену прошлост, што је став који је у четвртак подржала министарка спољних послова и копредседница Зелених, Аналена Бербок.
Док су западне престонице све више узнемирене због могућности рата, украјинска влада покушава да умањи претњу. Украјински министар одбране Алексиј Резников рекао је у петак да је укупан број руских војника у близини границе око 130.000, што је број који се може упоредити са војном снагом Москве у пролеће 2021. године, када је на крају повукла своје снаге након масивних војних вежби.
– Нисмо приметили никакве догађаје или акције војног карактера који би се значајно разликовали од онога што се дешавало прошлог пролећа – изузев распоређивања у Белорусији, рекао је Резников.
Украјина је и даље уплетена у рат са сепаратистима које подржава Русија на истоку земље који је однео 14.000 живота.
