Турска опозиција именовала је противкандидата турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану на предстојећим изборима – председник Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу покушаће да замени Ердогана након две деценије владавине.
Турски председник претходно је потврдио да ће председнички и парламентарни избори бити одржани 14. маја, како је и планирано пре него што је земљу погодио разоран земљотес у којем је погинуло више од 45.000 људи.
Договор турске опозиције постигнут је у последњем тренутку, доневши споразум од 12 тачака у ком се наводи да би транзиција земље ка парламентарном систему требало да крене што је раније могуће.
Мерал Аксенер, лидерка једне од шест опозиционих странака уједињених у алијансу противника Ердогана, која је првобитно напустила коалицију, одлучила је да ипак подржи Кемала Киличдароглуа као заједничког председничког кандидата.
Аксенер се двоумила, али се одлучила за подршку Киличдароглуу пошто би њени фаворити, градоначелници Анкаре, Мансур Јаваш, и Истанбула, Екрем Имамоглу, постали потенцијали потпредседници.
„Наш сто је трпеза мира“
Председник Републиканске народне партије, који има још и надимак „Турски Ганди“, присталицама је поручио да „Турску очекује период консензуса“.
„Наш сто је трпеза мира. Наш једини циљ је да вратимо земљу у дане просперитета, мира и радости. Као шефови политичких партија које формирају Националну алијансу, такође смо се договорили о мапи пута за прелазак на ојачани парламентарни систем“, навео је Киличдароглу у обраћању јавности.
Киличдароглуов успон на турској политичкој сцени почео је када је кренуо да се истиче као борац против корупције. Појављивао се у ТВ емисијама, показивао је досијее отворене против разних званичника, што је довело и до неколико оставки.
Године 2009, изгубио је изборе као кандидат за градоначелника Истанбула. Међутим, већ следеће године је изабран за лидера своје странке, а на тој партијској конвенцији препуном салом орила се песма из кампање у којој се Киличдароглу описује као „чист и поштен“, наводи Ројтерс.
Носећи пругасту кошуљу и црни сако, он је поручио својим присталицама: „Долазимо на власт. Долазимо да заштитимо права сиромашних, потлачених и радника“.
Киличдароглуов избор подстакао је партијске наде у нови почетак, али подршка странци од тада није успела да пређе око 25 одсто.
Ипак, сматра се да је Киличдароглу тихо реформисао странку и оставио по страни тврдокорне „кемалисте“, који заступају ригидну верзију Ататуркових идеја. Насупрот томе, сматра се да је Киличдароглу успео да промовише чланове за које се сматра да су ближи европским социјалдемократским вредностима.
Политички коментатор Мурат Јеткин рекао је да Киличдароглу до сада није био у стању да у потпуности трансформише партију због „статичне политичке културе“.
„Турски Ганди“
Пре него што је ушао у политику, Киличдароглу (74) је радио у министарству финансија, а затим је председавао Турском институцијом социјалног осигурања већи део 1990-их.
Рођен у источној провинцији Тунчели, син је државног службеника и верски припада алевитима, групи која чини између 15 и 20 одсто турског становништва, а чија се веровања ослањају на шиитску муслиманску, суфијску и анадолску народну традицију.
Киличдароглу, мада је рекао да јесте алевит, генерално избегава да говори много о томе у јавности, јер се алевитска веровања сукобљавају са онима које практикују сунитски муслимани, већина у Турској.
Турски медији су га прозвали „Турским Гандијем“ због сличности са индијским револуционаром пре свега када се ради о изгледу и јавним наступима, а пажњу шире јавности привукао је када је 2017. године покренуо 450 километара дуг „Марш за правду“ од Анкаре до Истанбула, због хапшења заменика шефа своје партије.
У првом значајном поразу који је Ердоган доживео као лидер АКП, Киличдароглуова странка освојила је градоначелничка места у Истанбулу, Анкари и другим градовима захваљујући савезу и подршци гласача велике прокурдске странке.
Прилика након земљотреса
Бивши државни службеник могао би као своју предност против Ердогана да искористи године економске кризе и растуће инфлације, као и недавне разорне земљотресе на југу земље.
Упркос критикама, председник Ердоган убеђен је да је Турска спремна да организује изборе и у погођеним подручјима. Критичари ће каже, добити одговор 14. маја.
„Уклонићемо рушевине, зацелићемо ране. Поправићемо оно што је уништено, обрадоваћемо их, а ако Бог да представићемо нови живот, нову будућност за наш народ“, рекао је Ердоган у обраћању.
Новинар из Турске Јусуф Емин за Еуронеwс Србија је рекао да већина Турака није задовољна Ердоганом, али и да не виде сигурност ни на другој страни, због честих трзавица унутар опозиционог блока.
„Тренутно грађане занимају економија, раст и избеглице. Критикују власт око избеглица, али опозиција није представила конкретан план, тако да мислим да су ови избори преурањени“, истакао је Емин.
На коначну одлуку бирача утицаће сигурно и владине мере збринајвања преживелих у разорном земљотресу, подршка и обнова погођених подручја. Ко ће у трци два наратива успети да придобије њихову наклоност и даље није сасвим јасно.
