Мрежа за реституцију у Србији припремила је, поводом истека рока 31. децембра за упис јавне својине, неколико стотина захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја које ће упутити надлежнима.
Мрежа је припремила захтеве у сусрет истеку више од 10 пута продужаваном року ради уписа јавне својине и поводом годишњице усвајања Закона о национализацији који је донет 26. децембра 1958. године, на основу којег је доминантно и настала данашња јавна својина посебно у градовима и насељеним местима.
Циљ ових упита је прикупљање и објављивање информација о “успешности” газдовања протеклих деценија са одузетом приватном својином грађана, задужбина, Београдског универзитета, цркви и верских заједница и осталих власника, чија је једина кривица у комунистичком режиму била што су били власници имовине, навео је у саопштењу председник Удружење грађана за повраћај одузете имовине “Београд” Драган Ђокић.
Како каже, посебно ће бити интересантно сазнати збирне површине пописане јавне својине у Републичкој дирекцији за имовину на дан 31. децембар 2021. године, узимајући у обзир досадашњу устаљену праксу да корисници односно стицаоци државне имовине у највећој мери нису Дирекцији достављали податке о имовини коју деценијама користе и од ње убиру велике материјалне приходе или друге привилегије.
Ђокић је нагласио као светли изузетак Управу за пољопривредно земљиште у оквиру Министарства пољопривреде, која не само да је још крајем 2018. извршила своју законску обавезу пописивања и евиденције државног пољопривредног земљишта већ је отишла и корак даље обезбеђујући најширој јавности тоталну транспарентност у газдовању са пољопривредним земљиштем, на својој интернет презентацији.
У Мрежи за реституцију очекују да ће се појавити бар још неко ко ће ту обавезу испунити.
Насупрот државном односно пољопривредном земљишту Републике Србије у јавној својини, по питању грађевинског земљишта у државној односно јавној својини општина градова и осталих, које је најмасовније било предмет одузимања по тадашњем Закону о национализацији, очекујемо да ће база података при Републичкој дирекцији за имовину бити најслабије попуњена, навео је Ђокић.
“Изузетно је тешко пронаћи и једну негативну појаву на просторима некадашње Југославије протеклих неколико деценија (и пре тзв. деведесетих), а која није директно или индиректно последица комунистичког одузимања имовине и успостављања партијске контроле над имовином као једног од најефикаснијих начина апсолутне контроле и послушности грађана”, оценио је Ђокић.
Како каже, од великих турбуленција због одузетих парцела испод и око манастира и верских заједница и на простору других република и масовних миграција становништва, до вишедеценијског и свакодневног уништавања не само градских него и сеоских средина.
“Економске последице овог ‘социјалистичког’ експеримента успостављања партијске контроле над имовином од стране Савеза комуниста, су несагледиво велике и по свим својим атрибутима представљале су класичан вид успостављања неоколонијализма на овим просторима, насупрот декларисаном ‘несврставању’ и ‘суверенитету’, тадашње Југославије”, навео је Ђокић.
