Од јуче, у Сомбору су изводи из матичних књига рођених, венчаних и умрлих, као и уверења о држављанству, доступни за поручивање путем апликације „Вибер“, саопштио је НАЛЕД.
Како наводе у НАЛЕД-у, то ће многим грађанима олакшати комуникацију са градском управом и омогућити бржи долазак до тражених докумената.
Нову услугу пружаће виртуалне асистенткиње, које од прошле године редовно одговарају на упите грађана о различитим административним процедурама путем Вибера, ФБ и градских портала и пружају сервисне информације о раду локалних управа.
Сомбор је поред Шапца, први град у Србији, који је добио своју четбот колегиницу, а иновација је реализована путем регионалног пројекта „Унапређење општинских услуга у Србији и БиХ увођењем четбот апликације“.
Пројекат спроводе ГИЗ и компанија САГА у партнерству са Мрежом за повољно пословно окружење коју представљају НАЛЕД и Привредна комора Републике Српске, у оквиру програма девелоППП немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ). У БиХ се пројекат спроводи у Бијељини и Лакташима.
У Сомбору грађани могу да сазнају како да остваре право на дечији додатак, као и да се распитају о процедури утврђивања висине пореског дуга и издавању уверења о измиреним пореским обавезама.
„МИА је за десет месеци одговорила на више од 14.500 упита. Највеће интересовање у Сомбору било је за пореска уверења, а у Шапцу за остваривање права на дечији додатак. Увођењем четбота унапређена је ефикасност локалне администрације, јер су службеници растерећени пружања информација и могу се посветити другим задацима док грађани не морају да троше време чекајући ред испред шалтера“, каже директорка одељења за добру управу у НАЛЕД-у Ана Илић.
Осим што ће путем четбота моћи да добију изводе из матичних књига и уверење о држављанству, грађани ће имати могућност и да пријаве комуналне проблеме надлежним службама градске управе.
Четботу ће путем вајбера лако моћи да проследе фотографије и видео записе, описе проблема, као и своје контакт податке, уколико желе да их надлежни органи даље обавештавају о поступку, додала је Илићева.
Колико ће МИА унапредити ефикасност локалних самоуправа, показује податак да су у Шапцу, током 2019. године, када је пројекат почео, службеници примили више од 18.000 упита, које сада прима четбот, а за чију су обраду морали да издвоје око 2.400 сати.
Занимљиво је да су у више од 65 одсто случајева грађани долазили да се о процедурама распитају на шалтеру, а знатно мање путем телефона или мејла.
У Сомбору је, исте године, чак 60.000 упита стигло о процедури утврђивања висине пореског дуга, за шта су службеници издвојили 1.650 сати.
