Србији ће од наредне године бити омогућен повлашћен извоз одређених количина сира, путера, алкохола и цигарета после ранијих тешкоћа да се на тржиште Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) одобри бесцарински пласман неколико за нас значајних производа. Руски медији су пренели да ће од 2023. Србији за то заједничко тржиште бити омогућене бесцаринске увозне квоте за одређене врсте сирева, алкохолних тинктура и цигарета.
Агенција Бета објавила је да да ће према нацрту одлуке, бесцаринска квота до 400 тона годишње важити за неке врсте сирева и путер. Квота за извоз у Русију биће 253,53 тоне, Јерменију 2,07 тона, Белорусију 20,04 тоне, Казахстан 121,4 и Киргистан 2,96 тона. Србија ће моћи годишње да извезе без царине и 35.000 литара чистог алкохола у виду алкохолне тинктуре добијене дестилацијом вина или комине грожђа. Квота за та тржишта за цигарете износи две милијарде комада годишње. Обезбеђивање квоте Србији предвиђено је споразумом између ЕАЕУ и Србије од 25. октобра 2019. године.
Тај споразум на снагу је ступио 10. јула прошле године. Подразумева бесцарински увоз и извоз робе из Србије у Русију, Казахстан, Белорусију, Јерменију и Киргистан. Како је раније речено, тај споразум омогућава већу шансу за пласман домаћих производа на тржиште од 183 милиона потрошача.
У себи већ садржи споразуме о слободној трговини које је Србија раније имала са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном, с делимично измењеним листама изузетака из режима слободне трговине, уз проширење зоне слободне трговине на Киргистан и Јерменију. Такође, иновиране су и одредбе у делу који се односи на преференцијална правила о пореклу робе.
Србија је и пре овог споразума извозила бројне производе у државе ЕАЕУ, највише храну и пољопривредне производе. Свакако највише у Русију где пласирамо сир и одређене млечне производе. Рецимо, од 2017. до 2019. извоз сира у Русију износио је 8.764 тоне, што је 63% укупног извоза сира из Србије.
– Што се тиче квота за сиреве ово су мале количине на годишњем, па чак и на месечном нивоу. Шта је 250 тона за Русију? Има простора да се повећају у будућим преговорима и треба преговарати да се спусте царинска оптерећења преко те квоте. Када се она не реализује, као што је случај с јунећим месом, онда немате шта да тражите јер ни не извозите. Али Србија може више млечних производа да извезе и на то тржиште где углавном пласирамо крем сиреве, намазе и још неке друге дуготрајне производе – рекао је за Политику Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије.
Он је истакао да тренутно, због благе несташице сировог млека у Србији, не бисмо ни могли да постигнемо више од реализованог извоза на то тржиште.
– У сваком случају, наши произвођачи имају добру цену и с квотом и без квоте. Нисмо имали у протеклом периоду ситуације да су се жалили да би могли више да извозе али да им је цена неконкурентна – истакао је саговорник Политике.
Управо око извоза сирева на заједничко тржиште у току преговора настао је проблем почетком 2019. Србија је, подсетимо, тражила бесцарински режим, а како то није било могуће, онда да квота за извоз сирева буде хиљаду тона – циљајући на проширење повољнијег пласмана на руско тржиште.
Овоме се успротивила Белорусија која је велики произвођач с годишњом производњом од 200.000 тона док у Русију извози чак 185.000 тона. Наша страна инсистирала је на томе да са траженом извозном количином Србија не може да утиче на положај белоруских произвођача. Потешкоћа током ранијих разговора с економски интегрисаном групацијом (с којом се преговора у целости) било је и с пласманом алкохола јер су се неке државе успротивиле штитећи своје економске позиције. Јерменија је била изричита да се не дозволи извоз вињака сматрајући да ће то угрозити положај њиховог коњака на руском тржишту. Обе државе такође су биле против бесцаринског извоза цигарета из Србије.
Највише пласиране јабуке
Како је раније објављено, из Србије у ЕАЕУ у 2020. години, највише су пласиране јабуке, гуме за путничке аутомобиле, хула-хоп чарапе, соја у зрну, лекови, а увозили смо највише природни гас, нафту и индустријска уља.
Према подацима из јула прошле године у структури размене Србије и ЕАЕУ, Руска Федерација је најзначајнији трговински партнер наше земље са учешћем од 93% у извозу Србије на тржиште ЕАЕУ, и око 90% увоза са овог тржишта.
