Прошлог месеца навршило се скоро два и по века од рођења српског лингвисте и рефороматора језика и писма Вука Стефановића Караџића. Да је Вук могао да види у будућност, вероватно би био поносан на становнике Бајине Баште, градића на десној обали Дрине.
Оно што су спрском народу Вук и његови претходници подарили, Бајнобаштани су одлучили да здушно сачувају. Тако је недавно у овом граду освануо Парк ћирилице, а ускоро ће и музеј српског писма угледати светлост дана.
И то није случајно.
Надомак Бајине Баште налази се и манастир Рача. Још за време турске владавине, током 17. века, у својим скромним ћелијама, у духовном миру, али немирним временима, калуђери су преписивали црквене књиге, и оставили велико богатство потоњим генерацијама.
Изградња Музеја ћирилице почетком 2023.
У важној мисији чувања језика и писма, али и идентитета, није их поколебала ни велика сеоба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, где су своје идеје ширили далеко на север.
Музеј ћирилице, чија би изградња требала да крене почетком наредне године, управо ће се и наћи на путу ка манастиру, у реконструисаној згради столетне школе.
Један од идејних твораца, оснивача и оранизатора „Ћирличне баштине“ Синиша Спасојевић објашњава за наш портал да припрема изградње ове важне институције у Бајиној Башти, али и читавој земљи, иде планираним током.
– Општина Бајина Башта у сарадњи са надлежним институцијама културе ради на томе да од старе школе у Иванчи формира државни Музеј ћирилице и да читав тај комплекс буде и дом ћирилице. Урађена је пројектна документација, а планиран је и почетак радова у 2023. години. Да ли ће то бити фазно или ћемо ићи на комплетно реновирање зависи од подршке ресорног министарства и других институција. Имамо за сада добар одговор у вези са за жељом да буде то буде државна институција и није нам толико важно да то буде што пре, већ урађено по свим правилима и да добијемо једно институцију која ће на прави начин презентовати српско писмо и одакле ће ићи нове иницијативе за очување ћирилице – рекао је Спасојевић за Телеграф.рс.
Грађани Бајине Баште су са одушевљењем прихватили „Ћирличну баштину“, која је постала и знак распознавања за овај град.
– Ове године добили смо и Парк ћирилице. Све је наслоњено на причу о манастиру Рача и чувену преписивачку школу. У тим најтежим временима, када је спрски народ био под Османилијама и када је било врло мало писмених људи, највећи број монаха преписивача боравило је у манастиру Рача, преписивао књиге и сачувао писменост и нека од најзначајнијих дела. Могло би се рећи да су они заслужни и за савремену српску писменост, када су се кроз сеобу Срба 1690. преселили на просторе данашње Војводине, па и још северније. Њихови ученици су, такође, били значајни, али су и допринели развоју писмености у савременом добу. Утицали су чак на то да одређена слова буду убачена у нашу азбуку. Сви су они важна веза између средњовкеовне и саверемене писмености, то је оно на чему ми заснивамо целу ову причу о ћирлици у Бајиној Башти – додао је Спасојевић.
Свој будући дом ћирлица ће, како је већ речено, наћи у старој школи у Рачи.
Екипа Телеграфа имала је прилику да посети зграду некадашње школе, а будућег музеја. Иако стара близу једаног века, и даље плени својом архитектуром.
Реконструкција за потребе музеја, обућиће је у свеже рухо и спасити од пропасти и заборава.
– Урађен је комплетан пројекат за претварање постојеће школе. То је једна врло лепа зграда, иако стотинак година стара. Примерена је да се претвори у музеј, а радове на њој планирамо с пролећа – наводи Синиша.
Бајнобаштани су поносни на то што ће њихов град бити један од чувара српског идентитета.
– Доста тога нас кроз историју веже за наше писмо, што људи препознају. Музеј ћирлице јесте нешто што сви ми желимо и радујемо се томе. Нама је стало да се будућност ћирилице отвори и да буде лепша – закључио је наш саговорник.
„Желимо да сачувамо српско писмо“
Подсећамо да је недавно, на седници Националног савета за културу, која је одржана у Београду, представљена идеја да се Музеј ћирилице у Рачи оснује као државна институција. Предлог је образложио члан Савета и директор регионалног Историјског архива Ужице Жељко Марковић и представници Општине Бајина Башта Синиша Спасојевић и Милош Јелисавчић, који су изнели шта је све у овом граду урађено на плану заштите ћирилице, зашто има доста разлога да будући музеј посвећен српском писму буде баш у Рачи и који су члановима Савета представили пројекат будућег музеја.
– Планирани музеј треало би да буде државна иснтитуција имајући у виду значај свега онога чиме ће се бавити и ком циљу ће допринети. Стога је важно да буде обезбеђен континуиран рад једне овакве институције – нагласио је том приликом Жељко Марковић директор регионалнох Архива у Ужицу.
Академик Злата Бојовић из Српске академије наука и уметности – Одељење језика и књижевности, тада је веома надахнуто говорила о значају Рачанске преписивачке школе за опстанак наше писмености и бројних дела која су сачувана у препису монаха Рачана.
Др Исидора Бјелаковић из Матице Српске је подржала све оно што се ради на очувању ћирилице у Бајиној Башти и предложила да та установа са Општином Бајина Башта потпише уговор о сарадњи. Исто је предложио и директор Народне бибилотеке Србије др Владимир Пиштало наводећи да ће и ова установа својим капацитетима помоћи да се у Бајиној Башти формира Музеј ћирилице.
Представници Општине Бајина Башта су прихватили предлоге ових националних културних институција које много могу допринети да Музеј ћирилице заживи у пуном капацитету.
