Међународни и безбедносни центри моћи за остваривање својих циљева, пре свега, у дестабилизацији одређеног региона или државе, по опробаном рецепту, користе наводне грађанске и студентске активисте и људе са сумњивом биографијом, које могу да контролишу за остваривање својих цијева, оцењују стручњаци за НС Уживо.
Они објашњавају да појединци под маском активизма и дубоким џепом напуњеним страним валутама без поговора извршавају све задатке и налоге који се пред њих постављају.
Познат по својим екстремно левичарским ставовима, антисрпским, али и бруталном релативизацијом усташтва
Један од таквих школских примера је новопечени „заљубљеник“ у екологију и наводни грађански и студенстки активиста Брајан Брковић, унук Јеврема Брковића, познат по својим екстремно левичарским ставовима, антисрпским, али и бруталном релативизацијом усташтва.
Он је, подсећамо, током јануарских квази еколошких протеста позвао на радикализацију како би се инсценирали нереди, а како професор и пуковник у пензији др Илија Кајтез упозорава, реч је о пажљиво испланираним акцијама са конкретним циљевима.
Све јасно координисано, војнички прецизно, планирано
Обичном човеку то све изгледа случајно, као ето одједном је проблем екологија, али то је све јасно координисано, војнички прецизно, планирано по етапама, циљевима. Тиме се баве озбиљни тимови и ствари нису ни једноставне ни наивне како неупућеним људима изгледа. Овај механизам не може другачије да функционише, у свету мрежног рата, тако се подривају владе широм света. У све обојене револуције, ево видели сте последњу у Казахстану, испоставило се да су укључени страни фактори, да су у нападу на полицију учествовали људи који су за то обучавани, каже Кајтез.
Политички карактер протеста јасан је одавно, али се тек последњих недеља јасно профилишу појединачни интереси дотадашње срећне еколошке скупине која се бори за здраву животну средину. Брковић је донедавно био активиста Странке слободе и правде, међутим, након испада који су и за председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа били критични, дружина се распала. Брковић је касније изјављивао како је ССП напустио због неслагања – странка није подржала његове акције, нити га је јавно узела у заштиту од негативних коментара због скрнављења српске заставе које је разбеснело људе широм Србије.
Карановић: Сукоб Брковића и Драгана Ђиласа много замршенији
Међутим, Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност сматра да је Брковић пројекат у који су стране силе уложиле новац са јасним циљем – дестабилизацију Србије, а да је разлог сукоба са Драганом Ђиласом много замршенији.
-Видимо да Драган Ђилас и политичке снаге које су окупљене око њега у последњих неколико дана нападају „еколошке активисте“, а и они нападају њих. Политички центри на Западу су проценили да од опозиције у Србији нема ништа, да једноставно грађани не следе њихове идеје и да ће на следећим изборима проћи катастрофално, па сада улажу у један покрет са надом да ће дати резултате како би се у Србији направио хаос – у наводне еколошке активисте. Када ви неке реалне проблеме са којима се сусреће савремено човечанствно обичним грађанима који се не баве политиком – на пример климатске промене, здрав ваздух, представите на један тенденциозан начин и тврдите људима да је све затровано и на перфидан начин политички артикулишете, то је наравно и перфидан начин политичке борбе. Ви тиме непотребно плашите грађане, а ту формулу су пронашли на Западу и пронашли своје активисте у Србији да је спроведу. Један од њих је Брајан Брковић и сасвим је јасно да он добија средства из центара моћи, доступни су подаци и од којих – оно што знамо на основу података надлежних институција, неколицина еколошких организација које организују протесте законски је пријавила своје приходе из иностранства – из Рокфелер фондације, од Сороша и тако даље. Они су сами пријавили да је од маја па до децембра на њихове рачуне легло 7.500.000 милиона евра за маркетиншке активности, каже Карановић.
Кајтез: Шема је таква да је немогуће без страног фактора
Професор Илија Кајтез објашњава модел оваквог функционисања и деловања страних центара моћи у земљама широм света.
-Увек постоји повезаност невладиног сектора и страних сила, због тога су моћне земље, као што је Русија, увеле закон који се тиче приказа финансирања из чега је јасна профилација, циљеви и идеја. Генерална шема је да је немогуће нешто урадити без страног фактора и да по моделу хибридног рата иду усмеравања на одређене задатке, то је максимално разрађено, објашњава Кајтез.
Брајан или Брајко – скривена порука у имену
Говорећи о Брковићу и његовом недавном еколошком освешћењу, Карановић подсећа на претходне генерације ове породице.
-Брајан Брковић, неуспешан студент, добро ситуиран, без занимања и сталног радног стажа је из веома специфичне породице. Зашто се он зове Брајан? Јер његов деда Јеврем, отац Балша, проценили су да је Брајко сувише србизован облик, па су га преименовали у Брајан, што је прозападно и већ је ту уписана његова политичка антикаријера. Реч је о породичном послу, који је пребациван са колена на колено. Шта је идеологија и Брајана и његовог деде? Идеолошки правци утемељени у Дрљевићевој идеји црногорског усташтва, марксистичкој визији југославизма и Миловој трагикомедији евро-црногорског комитског национализма. Тако је франкенштајнски скована идеологија сада представљена као некакав грађански активизам Брајана Брковића. А шта он заправо ради? Он је добро разумео чињеницу да су сви идеолошки правци који су неговани у његовој породици засновани на србофобији, на мржњи према Србима, са циљем крајњег уништења српског идентитета на овим просторима. То најбоље видимо у његовом рушилачком понашању, погледајте неколико месеци уназад – исписује погрдне пароле по илустрацијама српских застава на новосадским стамбеним објектима, разбија просторије својих политичких противника… То није активизам, то је градски тероризам, каже Карановић.
Брковић се није попут деде Јеврема латио пера, већ је потегао за моткама, каменицама, летвама…
Карановић, ипак, међу генерацијама Брковића види једну разлику.
-Он се за разлику од својих предака није латио отровом умазаног пера, већ је потегао за каменицама, моткама, летвама, уништавајући јавну имовину, снимајући своје плаћенике који сами кажу да су ту да би урадили оно што им је он наредио, блокирајући саобраћајнице, мостове, вређајући све оне који се са њим не слажу. То је типично јуришничко понашање нацистичких одреда. То не може бити страст према активизму, најмање према овом најновијем еколошком; сетимо се – његов деда је био отворени српски националиста, па кад није добио једну престижну књижевну награду у Београду, променио је идеологију у комунистичко-проусташку, закључује Карановић.
С.П.
