Као што смо најавили прошле недеље, субота је у Свилојеву била резервисана за Меморијал „Душан Дуле Хиркс“, који је одржан на стадиону Фудбалског клуба „Тереквеш“.
Програм су са почетком од 18 часова отвориле одбојкашице Апатина, чији је стратег уједно и оснивач клуба Милош Поповић, а наступиле су: Ена Јаковљевић, Ана Јаковљевић, Милица Пламенић, Мила Врачар и Сања Куриџа.
Након пола сата одбојке, прешло се на главни део, а то је меморијална фудбалска утакмица између домаћег Тереквеша и екипе „Душан 1964“. Састави екипа били су следећи:
-Фудбалски клуб „Тереквеш“ : Стефан Рожић, Никола Вранчић, Милан Рапаић, Бојан Бојић, Горан Гол, Славко Љубољевић и Драган Репац.
-Екипа „Душан 1964“ : Ђурађ Зорић, Предраг Богдановић, Стефан Смиљанић, Предраг Вулић, Милан Јеремић, Оливер Николић и Никола Поповић.
Играла су се два полувремена по 15 минута, а када је судија Велиша Николић озваничио крај утакмице, резултат је био 10:4 у корист Тереквеша.
Ипак, на овим манифестацијама је резултат у другом плану. Оно што је најбитније, атмосфера је била сјајна и публика је имала прилику да ужива на стадиону у Свилојеву.
На самом крају Меморијала, уручене су захвалнице људима који су допринели и увеличали овај догађај, а ми смо поразговарали са организатором, Душаном Хирксом, сином покојног фудбалера, у чију је част овај Меморијал организован.
За наше медије, Душан је изјавио следеће:“Желим прво да се захвалим Сими Егићу, односно ФК „Тереквеш“ на сјајном домаћинству, што су испунили сваку моју жељу у организационом смислу и што је самим тим Меморијал одржан онако како сам и замислио. Сто се тиче спортског дела Меморијала, прво су наступиле чланице ОК „Апатин“, које би сигурно биле и бројније да није летњег распуста. Оне су играле 30 минута и показале су сјајан таленат и љубав према одбојци. Уз тренера Милоша Поповића, сигурно их чека лепа будућност и доста успеха. Што се тиче саме утакмице, морам да кажем да је квалитет био на страни екипе из Свилојева што показује и коначни исход меча, 10:4 у корист домаћина. Ипак, на оваквим догађајима резултат је у другом плану. Утакмица је била садржајна, обе екипе су показале доста лепих потеза, било је и доста пропуштених прилика, а екипа „Душан 1964“ је имала и нереализован казнени ударац. Сви играчи су показали висок ниво фер плеја, без грубе игре, све у пријатељском тону, онако како и треба да буде. Публика је аплаузима испратила сваки леп потез што само говори о атмосфери која је владала. Као син покојног Душана, због кога је Меморијал и одржан, доживео сам све доста емотивно, али сам био и јако поносан јер сам успео да сачувам успомену на свога оца. Као највећу награду сматрам то што и данас, после скоро девет годинакако више није са нама, и даље има доста људи који су ми причали о заједничким фудбалским данима и лепим дружењима које су имали. План је да се Меморијал одржава сваке године. „
За сам крај, Душан се у име организације захвалио свим спортским радницима, медијима и пријатељима који су увеличали овај Меморијал, а такође се нада истом и следеће године.
Видан Јеротијевић
