Бирачи у Француској данас су изашли на први круг парламентарних избора који ће одлучити да ли ће председник Емануел Макрон добити већину или остати без подршке потребне да спроведе реформску агенду.
Макрон је суочен са снажним изазовом уједињеног левог блока за који анкете показују да би могао лишити председника потребне већине у парламенту, наводи Ројтерс.
Гласање за француски парламент одвија се, као и председнички избори, у два круга, 12. и 19. јуна, али је за грађане који живе у иностранству први круг гласања затворен прошле недеље. Као што се и очекивало, Макронови кандидати су били први у већини изборних јединица, са изузетком Шпаније, Андоре, Португалије и Монака, где је елиминисан бивши премијер Мануел Валс. Први пут је сваки исељеник имао могућност да гласа онлајн, иако су многи пријавили потешкоће приликом гласања.
Анкете предвиђају да ће Ансамбл (Енсембле, владајућа коалиција у којој је и Макронова странка Република у покрету) вероватно добити већину, првенствено због тога што су левичарски гласачи већином концентрисани око мањег броја, углавном урбаних, изборних јединица, у поређењу са шире распрострањеним гласачима центра.
Анкете уочи избора показују да би лидерка деснице Марин Ле Пен могла добити позицију у парламенту већ у првом кругу и добити преко 50 одсто гласова.
Како се бира и функционише парламент?
Парламентарни избори у Француској одржавају се сваких пет година, два месеца након председничких избора. Земља је прешла са седмогодишњег на петогодишњи председнички мандат 2002. године. Законодавци одређују посланике који седе у Народној скупштини, доњем дому француског парламента.
Кандидати се боре у два круга како би били изабрани за представника изборне јединице или изборног округа. Тренутно у Француској постоји 577 изборних јединица, укључујући 11 у иностранству.
Кандидат може да победи у првом кругу ако добије најмање половину датих гласова, као и гласове најмање четвртине уписаних бирача у изборној јединици. У супротном, кандидат који добије највише гласова у другом кругу постаје посланик.
Да би ушли у други круг, кандидати би требало да добију гласове од најмање 12,5 одсто уписаних бирача. Ако само један од њих постигне ово, он ће се супротставити следећем најбољем. Ако ниједан не успе у томе, прва два ће се супротставити један другом.
С обзиром на то да се у обзир узимају само првопласирани, другопласирани кандидати губе чак и ако добију 49 одсто гласова, јер избори имају тенденцију да произведу јасну већину у парламенту.
