Министар просвете у техничком мандату Дејан Вук Станковић разговарао је са директорима школа у Научно-технолошком парку у Нишу и истакао да је будућност нашег образовања у дигиталној трансформацији и да то треба да буде стратешки национални циљ, али да треба улагати и у људе, јер је улога наставника и професора незаменљива.
„Министарство просвете је ове године уложило више од 40 милиона динара у обуку наставника који треба да спроводе примену роботике и вештачке интелигенције у настави. Намеравамо да и у следећој години задржимо барем толики буџет, ако не и повећамо буџет за такве сврхе. Такође, ми треба да више улажемо у дигиталну опрему када је реч о образовном систему, да проширимо капацитете простора у дата центру у Крагујевцу, да појачамо капацитете када је реч о модернизацији опреме, да опремимо готово читаву Србију, ако је могуће, у неком периоду од три до четири године“, навео је он.
Како каже, паралелно са улагањем у опрему, потребно је улагати и у људе.
„Људи су ти који могу да произведу позитиван педагошки учинак. Такође, ми имамо врло развијену информатичку писменост када говоримо о плановима и програмима, деца већ од прве године имају контакт на школском нивоу са предметима који се односе на употребу нових технологија. Тако да, у погледу планова и програма, ми не заостајемо, али оно где више треба да уложимо у финансијском смислу јесу, заправо, опрема и курсеви за наставнике, а онда самим тим и ученике“, рекао је он.
Према његовим речима, дигиталне трансформације образовања нема без универзалне дигиталне писмености, потпуне писмености и ђака и професора у погледу употребе савремених технолошких достигнућа у образовању, које имају позитиван резултат, али истовремено не могу да замене наставнике.
„Треба да мењамо методе учења, треба да користимо савремене приступе стицању и верификацији знања, да подстичемо радозналост код деце“, рекао је Станковић.
Према његовим речима, треба да се афирмише васпитна улога основних и средњих школа, а на универзитетима да се појача квалитет наставе и да се подигне квалитет наставног, односно квалитет научног рада.
„Мислим да смо земља талентованих људи, мислим да смо земља која треба да схвати да је образовање најзначајнији ресурс који Србија има, зато што наш највећи капитал нису природна богатства, наш највећи капитал је људски капитал. Људски капитал има своју вредност у друштвено-историјском, економском и технолошком смислу, онда када је образовање на највишем могућем нивоу“, рекао је он.
Станковић додаје, да због тога инвестиција у образовање није трошак, већ је то простор могућности да ова земља достигне што је већи могући и материјални стандард и већи ниво просвећености.
„Верујем у то да ће један од приоритета будуће владе бити и инвестициони циклус у образовање, и наравно реафирмација друштвене вредности коју имају људи који су протагонисти образовног система, од васпитача у предшколским установама све до универзитетских професора“, рекао је Станковић.
Истакао је да се у округу Ниша и Лесковца стабилизовала настава и да се регуларно одвија, као и да нема застоја и прекида због политичких разлога, и да су на неки начин неутралисане последице највеће образовне кризе у историји земље.
„Враћамо образовање у нормалне токове и данас више не говоримо о кризи образовног система, него о његовој реформи. Те реформе не могу да чекају, оне морају да буду добро осмишљене, да се спроводе корак по корак, Морамо их рационално контролисати, и пратити, наравно, какве учинке оне на конкретан наставни процес имају“, рекао је Станковић.
Подсетио је да предстоји важан реформски подухват и промена мреже основних и средњих школа.
„Наша мрежа основних и средњих школа је везана за нека прошла времена, када смо имали другачије демографске трендове и другачију привредну структуру. Ми морамо да пронађемо равнотежу између структуре и начина организације образовног система и онога што су реалне друштвене околности, оне које се тичу нашег економског напретка и оне које се односе на технолошка достигнућа“, додао је он.
Каже да не може се задржати стара мрежа , јер она показује одређене несумњиве знаке несавршености и дефиците.
„Морамо мењати ту мрежу и прилагођавати је времену у коме живимо“, закључио је Станковић.
