Србија жели да велике енергетске пројекте, попут РХЕ Ђердап 3, развија као део шире регионалне инфраструктуре и да кроз сарадњу са међународним партнерима, отвори нове могућности за инвестиције, технолошки развој и јачање енергетске безбедности, поручила је министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић на Danube Future форуму у Београду.
„Дунав је развојна оса региона, а енергетика основа нових инвестиција и снажнијег међународног повезивања. Наш циљ је да Србија не буде само тржиште за међународне инвестиције, већ и место у којем се развијају пројекти од ширег регионалног значаја. За то су нам потребни поуздани партнери, савремене технологије, дугорочно планирање и инфраструктура која повезује Србију са енергетским системима Централне и Југоисточне Европе“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да стратешко партнерство Србије и САД у области енергетике представља основу за конкретнију сарадњу државних институција, компанија и финансијских партнера, посебно у реализацији великих инфраструктурних пројеката.
„Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са САД отвара простор за веће присуство америчких компанија, примену напредних технологија и повезивање капитала и знања. Важно је да та сарадња донесе конкретне резултате, кроз пројекте који ће дугорочно доприносити развоју Србије, али и енергетској стабилности региона“, навела је министарка.
Као један од пројеката који би могао да донесе конкретне резултате издвојила је РХЕ Ђердап 3.
„Он треба да допринесе стабилности електроенергетског система, бољем коришћењу обновљивих извора и сигурнијем снабдевању електричном енергијом. Истовремено, реч је о инвестицији која би могла да покрене значајне привредне активности, ангажује домаћу грађевинску и електроиндустрију и отвори простор за нова радна места“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да развој пројекта захтева темељну анализу техничких, економских и еколошких аспеката, као и сарадњу са Румунијом, са којом Србија дели Дунав и има дугу традицију успешне хидроенергетске сарадње.
Подсетивши на овогодишњу ситуацију са најнижим водостајем Дунава у историји хидроелектрана, нагласила је да се анализама мора доћи до најоптималнијег капацитета будуће електране.
Говорећи о дугорочној трансформацији енергетског сектора, она је нагласила да је важно да систем буде способан да одговори на све могуће глобалне изазове и да се данашње одлуке посматрају кроз резултате које ће донети у наредним деценијама, од изградње нових производних капацитета и система за складиштење енергије до развоја гасне инфраструктуре и припреме за могуће коришћење нуклеарне енергије.
„Успешна енергетска транзиција не значи само промени структуре производње, већ и изградњу система који је поуздан, флексибилан и конкурентан. Зато морамо истовремено да развијамо нове капацитете, модернизујемо инфраструктуру и јачамо стручне и технолошке потенцијале. То је основа да Србија и у будућности обезбеди сигурно снабдевање, привуче нове инвестиције и буде важан енергетски партнер у региону“, закључила је Ђедовић Хандановић.
