Драган Шибалић из Краљева на наше питање ко је он, даје егзактан одговор. Авантуриста и пустолов, екстремни спортиста, истраживач, витез на бициклу…или боље речено све то сједињено у лику и делу једног обичног човека по имену Драган Шибалић.
Нјеговом авантуристичком духу ништа не одговара тако као путовања бициклом и пустоловине.
– То није само хоби или попуњавање слободног времена. То је начин живота. Права страст. Неизвесност ми подиже адреналин. Навукао сам се на те путеве, који нуде безброј узбуђења, где на бициклу никада није досадно, где је природа величанствена, а уживању у вожњи нема краја. И колико год тешко било, на све заборавим. Само ја, бицикл и отворен пут. То константно освајање нових километара и новог знања, упознавање нових култура, људи и обичаја, отвореност ума, нешто је најлепше што ми је бицикл донео.
Од 2012. године, када је открио за шта је рођен и предодређен, низале су се авантуре за авантуром. Године 2012. возио је до Милана, на утакмицу Интер – Партизан, када је за 9 дана прешао 1.263 км. По Балкану је 2013. по Балкану је избициклијао 1.400км за 23 дана. Направио је 2014. црно белу турнеју до Москве, Краснодара и Истанбула, пратећи кошаркаше Партизана у Евролиги, за 55 дана 7.000 километара. За 56 дана, 2014, возио је до Шпаније (4.500км) да би подржао Кошаркашку репрезентацију Србије на Светском првенству.
Али ништа ме то није задовољавало, јер сам тежио све даље и даље када је уследило незаборавно путовање: „Србија до Токија“ – 2015 године, за 7 месеци сам прешао 14.200км… О овом путовању сам написао и књигу „На два точка до Јапана“, коју ћу, надам се, издати до краја године. У програму „Небеским путевима Хималаја“ и по Индији, 2016. освојио сам највиши путни превој на свету Кардунг Ла (5.360метара) за 5 месеци 8.000 км. Иза себе оставио сам више од 50.000 пређених километара и освојио на десетине планинских врхова по свету.
После свега оствареног, уследило је једно затишје по Божијој вољи. Али живот авантуристе јесте живот без застајања. Шта год да постигне, коју год жељу и циљ да оствари, не сме да стане. Увек гледа шта је следеће и иде даље.
Где то даље?
– Живот се врти око одлука, а велике одлуке се често тешко доносе. Хтео сам нешто велико и одважно да постигнем нешто изузетно, што није ником пошло за руком. И зато што мене само велики изазови привлаче, ја сам донео моју животну одлуку веома лако – да кренем у једну нову пустоловину коју сам назвао: „Планетарна одисеја мира“, која је од сада мој циљ, мој мотив, моја снага, смисао мог постојања. Мој животни изазов.
Овај мој план је ремек дело на глобалном нивоу, толико значајно да вероватно никад раније ништа слично није било смишљено. И ја хоћу да својом челичном вољом, упорношћу и одлучношћу учиним један овакав пут могућим. И ако овај подухват будем остварио, онако како сам замислио, биће стварно нешто вечно и непоновљиво. Биће то највећи спортски подухват свих времена.
Планетарна одисеја мира
Ова пустоловина или авантура, подухват, изазов…почеће 20. децембра 2023. године и трајаће равно пет година – до 20. децембра 2028. године. И за то време проћи ћу 100.000 км кроз најсуровије и најопасније пределе планете. Никада нисам тежио да у било чему будем обичан и зато сам изабрао најтежи могући пут, у којем ће бити саткана сва суровост једног оваквог изазова. Али и његова лепота.
Суштина целе пустоловине ће се сводити да је остварим само својом физичком снагом и снагом своје воље, како бих овај подухват учинио вечним и непоновљивим.
Храбри витез на бициклу
Бићу храбри витез на бициклу, који ће из страсти за узбуђењем, радозналошћу и изазовима спаковати ствари и селити се као номад откривајући нове светове. Неће ми бити жеља да што пре негде стигнем и да пређем ових 100.000км, већ да ми причињава задовољство, задовољство трагања и пустоловине. Нити желим да се такмичим са било ким. Такмичићу се са самим собом да померам границе могућег. Возићу своју трку, јер највећа победа ће ми управо бити над самим собом. Достизање циља који сам поставио.
Шта, како и на који начин Шибалић не би још увек желео да открива.
За сада нека остане тајна. Има још доста делића слагалице, које мора да уклопим у слику онога што сам замислио. Када све то завршим тек онда ћу објавити како ће заиста изгледати Планетарна одисеја.
„Смелост за сваки подухват почива у људском срцу. И ја сам је тамо потражио“ ( Доментијан), је Драганова идеја водиља.
За мене границе не постоје
Једна ствар из његовог детињства, или боље речено занимација, је била предсказање будућих догађаја.
– Што сам то тада радио, то није могао нико да схвати. А то је било цртање карти, то јест мапа, на великом белом блок папиру. То сам радио када сам имао само 6-7 година. То су биле некакве географске карте по неким мојим замислима. Из дана у дан би их цртао. Дуго је то трајало. Можда пар година. Границе и облици држава би били увек другачији, а знао сам можда двадесетак земаља за које сам чуо путем телевизије или од старијих. И на тим картама само су те земље постојале, попут Југославије, Немачке, Кине, Русије, Америке, Палестине, Италије, Марока, Африке, Аустралије … али и неке земље по имену иностранство. Нико од старијих није могао да ме убеди и објасни да таква земља не постоји. Ја сам то чуо да помињу, тако да је на мојој мапи света морала да постоји. Некад би Југославија била већа од Кине и Русије заједно, други пут би била толико сићушна, час би се граничила са Мароком и Палестином, а већ после неколико дана са Аустралијом и Немачком… Увек неке нове границе и нове величине тих мојих земаља. Касније у основној школи од петог разреда, када сам добио свој први атлас, знао сам од сваке државе главни град, број становника, површину, густину насељености… Имао сам једну посебну свеску, коју сам направио и у њу уносио све могуће податке до којих би долазио о свакој држави.
И ево, после 30 и нешто година, на неки други начин, свој начин, Драган је почео сам да црта границе обилазећи свет на бициклу.
-А то је управо нешто што у себи имамо записано рођењем, као неким Божијим и звезданим заповестима. Ништа се не дешава случајно. Зато сада, док ово причам, сматрам да су те заповести били знаци који су упућивали да сам рођен да урадим нешто посебно и велико, а то је да „освојим свет“, само што на овој мојој новој мапи света неће постојати границе и биће много више од двадесетак држава које ћу видети.
