Пре неколико деценија напустио је свој завичај, али се онда вратио родном селу. Младен Јовашевић живи у Лондону, али је одлучио да не запостави имање у Пријевору код Чачка.
Подигао је засаде чувене шљиве ранке и производи оно по чему је овај крај надалеко познат и чувен у читавом свету – ракију шљивовицу, која је чак номинована за листу Унеска.
– Детињство сам провео у подножју планине Каблар, отишао сам у свет, али корени су ме увек вукли назад. Свуда је лепо, али где год се каже ракија, прва асоцијација је Чачак. То је наш бренд и на њему треба радити. Нема разлога да наша ракија не стоји раме уз раме на свим светским полицама, баровима и хотелима – каже Младен Јовашевић.
Његова плантажа аутохтоне сорте ранка простире се на 15 хектара и броји око 6.000 стабала. Шљивици су специфичлни по томе што су у потпуности органски, саднице су прикупљане у шумама Каблара и Овчара, а све се узгаја без пестицида.
Младен истиче значај географског порекла, а у његовом дегустационом подруму све је у духу завичаја: од кабларског камена до бурета столетног храста у коме одлежава „кабларски жубор“.
– Зашто бисмо ишли на страну, када све имамо овде у кругу од три километра. Наравно, то је идеја, основна водиља да све направимо да буде домаће, локално, аутохтоно; зашто бисмо се стидели и узимали нешто туђе, кад имамо све много квалитетније – закључује Младен.
Из Института за воћарство истичу да ова стара аутохтона сорта шљиве даје добре производе, али се мора строго пратити ред у засадима чувене ранке, која је некада била на месту број један.
