Климатски најугроженије земље на свету постигле су после двонедељних преговора на самиту ЦОП27 делимичну победу – глобална конференција о клими завршена је договором о фонду из ког би се угроженим државама плаћала штета коју је проузроковало глобално загревање.
Ипак, то није у потпуности оно што су најугроженије државе хтеле, а чак и ова победа имала је цену.
Постизање консензуса о новом облику климатске помоћи, или плаћања за „губитак и штету“ у круговима УН, значило је преговарање са земљама које су покушале да спрече окупљене да направе велике кораке у циљу успоравања глобалног загревања.
И Сједињене Америчке Државе и Немачка, као и друге развијене земље које су одговорне за највеће количине угљен-диоксида у атмосфери, покушали су да договор о одштети помере за 2024, у чему су донеле и успеле.
Жесто смо се борили. И покренули смо свет да почне да финансиран губитке и штету – рекла је Аминат Шона, министарка животне средине Малдива, земље која се налази на само 1 метар изнад нивоа мора.
Али Шона се жалила на недостатак напретка у ублажавању климатских промена.
– Очајна сам што нисмо успели у томе – рекла је она у својој завршној речи у недељу.
Коначна одлука поновила је споразум од пре годину дана о избацивању угља из употребе, али је такође отворила врата природном гасу. Споразум је дао мали подстицај иницијативи осмишљеној да подстакне брже деловање у свим земљама. У целини, једва да подржао обећања пакта који је склопљен на конференцији ЦОП26 у Глазгову прошле године.
– Коначно смо се одазвали позиву стотина милиона људи широм света да им помогнемо у решавању губитака и штете, тако да је ово одлучујући самит – рекао је Сев Пајнију, министар финансија пацифичког острва Тувалу, изражавајући и „дубоко жаљење и разочарање“ што више тога није учињено да би се спречила будућа катастрофа.
Јединствен став присилио ЕУ и САД да попусте
Земље у развоју показале су јединство без преседана на овогодишњим разговорима.
Група, која преговара као често раздвојени блок од 134 земље на преговорима о клими, названа Г77 и Кина, укључује државе Персијског залива које производе нафту, економије у успону, најнеразвијеније земље Африке и најмања пацифичка острва.
Земље, које води Пакистан, биле су доследне током двонедељног самита у свом захтеву за новим и наменским фондом који би им обезбедио новац и ресурсе за опоравак од разорних климатских утицаја.
– Нисмо овде са капом у руци да просимо, ово није добротворна акција. Ово је питање климатске правде – рекао је Молвин Џозеф, министар здравља и животне средине Антигве и Барбуде и председавајући 39-чланог Савеза малих острвских држава.
Тај јединствени притисак ублажио је став ЕУ о фонду, рекао је Франс Тимерманс, шеф Зеленог договора Европске комисије и шеф делегације ЕУ на самиту, упркос сталним сумњама блока о корисности фонда.
Тимерманс је касно у четвртак изнео предлог који је утро пут за компромисни споразум који је на крају прихватило скоро 200 земаља, укључујући САД, које су донедавно одбијале да подрже било какву дискусију о финансирању климатске штете.
У последњим сатима разговора египатско председништво је представило предлог фонда за губитак и штету, а пошто приговора није било, египатски министар спољних послова Самех Шукри брзо је закључио да је договор постигнут.
То је прихваћено, а исцрпљени преговарачи уживали су у победи за коју су многи мислили да се никада неће догодити након деценија непоколебљивости ЕУ и САД.
Јединство Г77 оставило је мање простора богатим индустријализованим земљама и рањивим нацијама да раде заједно како би се одупрле притиску великих загађивача и произвођача фосилних горива, укључујући Саудијску Арабију и Кину.
Пирова победа
Док су преговарачи славили победу, коначан нацрт насловне одлуке ЦОП27 који се бавио смањењем емисија представљен је делегатима у пленарној сали.
Швајцарска делегација је тражила пола сата да прегледа документ, али је било потребно мање времена да се види да су развијене земље заобиђене. Њихов главни преговарачки инструмент, повлачење из фонда за губитке и штету ако се не предузму додатне мере за смањење емисија, већ је био договорен.
Остали су само прихватили ову одлуку. Виши амерички делегати изашли су из собе скоро одмах након тога, не чекајући да чују традиционалне завршне говоре својих колега.
Тимерманс је размишљао о моралној дилеми са којом се његов блок од 27 земаља суочио покушавајући да оствари своје циљеве који су у супротности са светом у развоју, који је био уједињен у захтевању договора о губитку и штети.
Овај договор није довољан за ублажавање. Али да ли је требало да одемо и тако саботирамо фонд за који су се угрожене земље жестоко бориле деценијама? Не, то би била огромна грешка и огромна пропуштена прилика да се ухвати у коштац са климатским променама – рекао је он у изјави достављеној пленарној седници.
– Морали смо да се одрекнемо неких ствари којима смо желели да помогнемо другим странкама и које би допринеле напретку овог процеса. Али позивам вас да признате када изађете из ове собе да смо сви погрешили у акцијама да бисмо избегли и минимизирали губитак и штету – наставио је Тимерманс.
Острвске нације, које су често морални глас на преговорима, хвале одлуку о губитку и штети, али су изразиле разочарење због недостатка напретка у смањењу емисија.
– Тренутни текст није довољан. Али ми смо са фондом за губитке и штету показали да можемо да урадимо немогуче. Дакле, знамо да се можемо састати следеће године и једном заувек се решити фосилних горива – рекла је Кети Џетнил-Кијинер, изасланица за климу за Маршалска острва.
То што су лидери на самиту коначно могли да схвате људску цену климатских промена у великој мери заслужна је снага Г77, рекли су посматрачи.
То показује да у једној заједничкој намери на коју сте заиста фокусирани, на пример на губитке и штету, можете да дођете до циља – рекао је Алден Мејер, виши сарадник у Е3Г.
Будућа питања ће вероватно изазвати веће поделе, укључујући питање да ли Кина и друге земље са високим дохотком, попут Сингапура и Саудијске Арабије које су богате нафтом, доприносе фонду за губитке и штете.
Ти разговори ће почети уочи самита о клими следеће године у Уједињеним Арапским Емиратима и док земље буду утврђивале своје циљеве за нови циљ финансирања борбе против климатских промена који ће бити дефинисан 2025. године.
