Више од 300 милијарди долара руских средстава замрзнуто је широм света, а већину представљају девизне резерве које припадају Централној банци Русије.
Након што су руске трупе ушле у Украјину 24. фебруара, САД и њени савезници ставили су Москву на листу бројних санкција, а милијарде долара замрзнуте су у иностранству.
Не само што Русија, било да се ради о институцијама или појединцима, не може да их користи, већ сада САД и ЕУ планирају да их потпуно присвоје, што Москва сматра крађом.
Колико је заплењено?
САД и савезници су запленили имовину вредну више од 300 милијарди долара. Замрзнута средства Централне банке Русије чине отприлике половину свих њених девизних резерви, које су у марту биле процењене на 640 милијарди долара.
Према извештају Централне банке из 2021. године, највећи део девизних и златних резерви налази се у Кини (16,8 одсто), затим у Француској (9,9), Јапану (9,3), САД (6,4) и Великој Британији (5,1).
Земље које су замрзле руска средства су, између осталих, САД, Француска, Јапан, Немачка, Велика Британија и Канада.
У јуну су западне земље замрзле око 30 милијарди долара средстава која су припадала руским тајкунима, тзв. олигарсима.
Европски комесар за правду Дидије Рејндер рекао је у октобру да су чланице ЕУ заплениле око 18 милијарди долара руских средстава и да су ови фондови неравномерно распоређени у Унији.
Одређени медијски извештаји су истакли да је ЕУ запленила око 70 милијарди долара, од којих се више од 50 милијарди налази у Белгији, а око седам у Луксембургу.
Швајцарска замрзнула руску имовину вредну 7,9 милијарди долара
Швајцарска је замрзнула руску имовину вредну 7,9 милијарди долара, саопштио је Државни секретаријат за економске послове земље (СЕЦО).
– До 25. новембра укупан износ замрзнутих финансијских средстава износи 7,5 милијарди швајцарских франака (7,9 милијарди долара), блокирано је и 15 некретнина у шест кантона – наводи СЕЦО.
Почетком јула је СЕЦО први пут саопштио да је руска имовина вредна 7,5 милијарди швајцарских франака замрзнута у Швајцарској, али је влада у Берну у јулу појаснила да је блокирано 6,7 милијарди швајцарских франака и 15 некретнина.
Агенција наводи да је „до 25. новембра у Швајцарској замрзнуто 7,5 милијарди швајцарских франака имовине и 15 имовина у власништву санкционисаних физичких лица, компанија и правних лица под санкцијама“.
Иако Швајцарска није чланица ЕУ и има неутралан статус, подржала је санкције ЕУ против Русије уведене због напада на Украјину.
Шта су могући сценарији?
Замрзавање средстава значи да земља у којој је донесена та одлука забрањују њиховом власнику да их користи.
Међутим, највиши званичници САД и земаља ЕУ почели су да позивају на конфискацију замрзнутих средстава, под изговором да се тако помаже Украјини.
Осим што је то Европска комисија званично предложила Украјини, амерички законодавци су такође планирали да додају одредбу Закону о националним овлашћењима којом би Вашингтон могао да замрзнута руска средства преусмери Украјини, али је то наишло на неодобравање републиканаца.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да би такве мере највероватније задале озбиљан ударац САД и ЕУ, које ризикују да изгубе поверење власника средстава, јер би узеле оно што им не припада. Напоменуо је да такви потези указују на пропаст принципа да је на Западу приватна својина светиња.
Дмитриј Медведев, заменик председника Савета за националну безбедност Русије, казао је да би Москва заузврат морала да конфискује новац и имовину страних инвеститора, иако они не би били одговорни за „активности будала њихових влада“.
Медведев је нагласио и да у Русији постоји око 300 милијарди долара замрзнутих страних средстава, што представља „срећну случајност“.
Предлог ЕК Украјини
Европска комисија је послала државама чланицама ЕУ предлог како да се употреби замрзнута имовина руских приватних лица, али и Централне руске банке, за реконструкцију Украјине.
Као што је изјавила председница ЕК Урсула фон дер Лајен, ради се о 19 милијарди евра средстава приватних лица, а средства руске централне банке износе 300 милијарди евра.
Извор из Европске комисије, који није хтео да буде именован, објаснио је да то што су средства замрзнута не значи да могу бити конфискована. Говорећи о приватним средствима, извор из Комисије каже да је за то потребно да та средства буду стављена у везу за почињеним прекршајем.
– Због тога Комисија појачава законски оквир. Предлог је да кршење санкција буде прекршај, као што је Савет ЕУ одлучио 28. новембра. Ова основа, заједно са другим директивама ЕУ које су већ усвојене или које ће бити предложене ускоро, омогућава да се направи веза између заплене фондова и кршења санкција за приватна лица – нагласила је Комисија. Што се тиче руске централне банке и њених замрзнутих фондова, Комисија признаје да је то много компликованије због тога што ту улогу игра имунитет држава.
Комисија предлаже државама чланицама да, на кратки рок, креирају посебну структуру да активно управљају овим фондовима и да се бенефити остварени од тога уложе за помоћ Украјини. Дугорочно, и с обзиром на то што су санкције привремене, Комисија каже да ови фондови на крају морају да се врате власнику, у овом случају руској банци.
Да се фондови не би вратили Русији када за то буде услова, као мировни договор, Комисија каже да „у том тренутку ови фондови треба да буду повезани за мировним договором да би Украјина могла да добије компензације за направљене штете“.
Легализација крађе
ЕК тражи легалне начине да конфискује руску имовину. Међутим, за сада је то могуће само у случају да постоји кривична пресуда.
Осим тога, уколико се заиста крене са конфискацијом руских средстава, Москва ће стећи утисак да Запад не жели мирно решење сукоба и неће сама желети да седне за преговарачки сто, односно, имаће све мање разлога да то учини.
Критичари сматрају да иако неко жели да казни Владимира Путина лично или његове сараднике и савезнике, то не значи да треба да испашта читав руски народ.
Даг Бандоу са Института Като је рекао да би Вашингтону боље било да питање конфисковане имовине искористи за преговоре.
– Бајденова администрација би требало да се придржава закона када је реч о санкцијама и конфисковању руске имовине. Грађанске слободе и права на приватну својину уживају, са разлогом, заштиту устава. Руско-украјински рат не оправдава одступање од тога – закључио је.
