До пре пар година Екрем Имамоглу био је мало познат ван Истанбула, а сада се сматра најозбиљнијим супарником Реџепа Тајипа Ердогана на председничким изборима у мају – само ако пре тога не буде осуђен на затворску казну.
Све до 2019. године, мали број људи у Турској знао је за Имамоглуа. Био је начелник једног од округа „Града на два континента“, а онда је Републиканска народна странка (ЦХП) одлучила да га кандидује за градоначелника.
На изборима за човека на челној позицији Истанбула, Имамоглу је прво победио у марту 2019. године са 13.000 гласова предности, али су ти избори поништени након што се жалила управо Ердоганова Странка правде и развоја (АКП).
На поновљеним изборима, бирачи су били још јаснији – Имамоглу је победио са разликом већом од 750.000 гласова.
Један од најјачих опозиционих кандидата који би могао да пољуља Ердоганову власт, међутим, у децембру прошле године осуђен је на казну затвора управо због истанбулских избора – он је, наиме, рекао да су они који су поништили изборе „идиоти“, па је суд то оквалификовао као „вређање службених лица“.
Његова казна требало би да траје две године и седам месеци затвора, а другостепени суд тек треба да одлучи да ли ће Имамоглу заиста и бити осуђен.
Уколико се то деси, он неће морати директно у затвор (турски закон предвиђа ову могућност ако је казна краћа од три године), али ће сасвим сигурно престати да буде градоначелник Истанбула и имаће забрану бављења политиком.
Екрем Имамоглу рођен је 1970. године, студирао је на Кипру и у Истанбулу, где је најзад и стекао диплому из области пословне администрације.
У његовој биографији забележено је и то да је, пре уплива у политику, водио један истанбулски ресторан као и породичну грађевинску фирму, а у кратком периоду од 2002. до 2003. године био је члан управног одбора Трабзонспора, фудбалског клуба из града близу места где је рођен.
Након иницијалног успеха на локалним изборима у 2019. године, актуелни градоначелник Истанбула показао је да је ипак и даље могуће победити АКП, па га зато турски грађани у многим анкетама виде и као потенцијалног наследника Ердогана на месту председника Турске.
Ипак, било је и одређених критика на Имамоглуов рачун – када је делове Истанбула 2019. године погодила катастрофална поплава, политичар није одлучио да прекине летовање, а када је земљотрес погодио источни турски град Елазиг 2020. године, најпре је посетио тај град као и многи други политичари, али је потом отпутовао на скијање, подсећа лист ДW.
Градоначелник Истанбула тада се бранио коментаром да „свако има право да проведе два дана на скијању са својом децом“.
Имамоглу не жели само да буде запажен у својој земљи, већ и на међународном плану, па његов тим води налоге на енглеском језику на Твитеру и Инстаграму, где се повремено могу видети фотографије посета страних представника, додаје немачки лист.
Подршка не јењава упркос пресуди
Председнички избори у Турској биће најтежи за Ердогана откако је на власти, пише лист ФТ, додајући да на комплексну ситуацију у земљи утичу велика инфлација, растуће сиромаштво и однос председника према политичким противницима. Имамоглу добија све већу подршку разноврсног спектра бирача, укључујући Курде, секуларне струје али и конзервативце којима се не свиђа како делује АКП.
„Ови избори базираће се пре свега на економским питањима, али пресуда против Имамоглуа има потенцијал да их претвори у сукоб Давида и Голијата, што би могло додатно да ојача Имамоглуову позицију“, рекао је Емре Пекер, директор за Европу у „Евроазија групи“.
Сам Имамоглу ниједног тренутка није рекао да ће бити кандидат на председничким изборима, али његове присталице свеједно кажу да је забрана турског суда која тренутно лебди над Имамоглуом заправо покушај Ердогана да унапред „онеспособи“ било ког потенцијалног ривала.
Такође, они који подржавају Имамоглуа сматрају и да би ово могло да се „обије о главу“ актуелном председнику земље, па би разљућени бирачи свеједно могли да дају већу подршку опозицији, било да је Имамоглу кандидат или не, а он сам предвиђа крај актуелне власти.
„Нападају демократију, дословно ограничавајући људима право на избор. Гласачи ће одговорити на ово понижење када дођу избори, и актуелна влада претрпеће тежак пораз“, рекао је Имамоглу за ФТ.
Упркос онима који сматрају да има утицаја на казну коју је турски суд изрекао Имамоглуу, актуелни председник земље негира било какву одговорност.
„Нико не може да доведе у питање посвећеност демократији и легитимним политичким методама“, рекао је Ердоган, успут оптужујући опозиционе ривале да „користе пресуду против Имамоглуа како би скупљали политичке поене“.
Недавно истраживање које је спровео „МетроПолл“ показује да би Имамоглу, упркос пресуди, и даље могао да мобеди Ердогана и да му популарност није опала.
Међутим, проблем би могао да буде у томе што шест опозиционих партија, које су се ујединиле пред изборе, и даље не именују заједничког кандидата који би парирао Ердогану – уколико то не буде Имамоглу, највероватније ће заједнички кандидат бити Кемал Киличдароглу, лидер странке ЦХП.
Сличности међу ривалима
Поред тога што се сматра да има највеће шансе за победу против Ердогана, Имамоглу и актуелни председник Турске имају неколико заједничких ставки у својим биографијама – од љубави према фудбалу до суочавања са судом.
Ердоган је, наиме, дошао на место градоначелника Истанбула 1994. године и тако постао познат ширим народним масама.
Морао је, међутим, да напусти ову позицију и било му је забрањено да се бави политиком 1998. године због пресуде да „подстиче религијску мржњу“. Разлог су били стихови једне песме коју је Ердоган рецитовао јавно у децембру 1997, а које је тадашњи суд нашао за спорне.
Ердоган је тада провео четири месеца у затвору, али је, подсећа ФТ, перцепција да је неправедно осуђен покренула велики број бирача да четири године касније пружи на општим изборима велику подршку његовој странци.
Пре нешто више од месец дана, на дан када је турски суд изрекао првостепену пресуду против Имамоглуа, његове присталице изашле су на протесте.
На демонстрацијама се појавио и сам Имамоглу, који је том приликом цитирао Ердоганове речи када је био осуђен пре пре 25 година: „Једнога дана правда ће доћи, а они који су користили судство у политичке сврхе ће схватити да је и њима потребна“.
