Србија је по приливу страних директних инвестиција (СДИ) у прошлој години са износом од 4,4 милијарде евра остварила рекорд у последњих десетак година.
Према очекивањима економиста и аналитичара, у наредним годинама ова тенденција ће вероватно бити на силазној путањи, а као разлог наводе слабљење економија Европске уније, која је највећи инвестициони и трговински партнер Србије. Поједини економисти наводе и спољну политику Србије према рату у Украјини као разлог за додатно „хлађење“ привредних односа са Унијом.
Шта каже ММФ?
Све доскора, земље ЕУ су биле највећи улагачи, али је тренд успоравања почео да се види 2020. године. Од прошле године инвестиције из Кине су први пут престигле оне из Европе.
Треба рећи да инвестиције из ЕУ и даље предњаче у Србији, али је темпо смањења приметан. У прошлој години су улагања износила 1,5 милијарди евра, годину раније 1,8 милијарди, док је 2020. године тај износ био скоро две милијарде евра. У 2019. години СДИ из ЕУ у Србију су износиле 2,3 милијарде евра, тако да се опадајући тренд јасно види.
– Стране директне инвестиције (СДИ нето) биле су између шест и 7,75 одсто бруто домаћег производа сваке године од 2017. и остале су отпорне 2022. године. Неповољан сценарио претпоставља даље слабљење, пад на четири одсто СДИ током 2023. и 2024. У смислу БДП-а, СДИ у периоду од 2023. до 2025. године биће од 0,5 до 1,2 процентна поена БДП-а ниже сваке године него у референтном периоду од 2020. до 2022. године – наводе из ММФ-а.
Раст извоза Србије
Из фонда истичу и да су ове претпоставке конзервативне, с обзиром на то да је у току “неарсхоринг” (пласирање инвестиција у околне државе) и приступ Србије отвореним тржиштима ЕУ који би “требало да подржи континуиране снажне СДИ”.
Ово ће се, према мишљењу ММФ-а, одразити не само на прилив инвестиција, већ и на смањење извоза Србије, али и на раст БДП-а.
– Реални БДП у развијеним трговинским партнерима Србије, углавном земље ЕУ, на које отпада око 60 одсто трговине и СДИ, претпоставља се да ће бити нижи за 1,8 одсто у периоду од 2023. до 2024. и да ће остати нижи до 2025. године, слабећи потражњу партнерских земаља – наводи фонд у извештају, очекујући да ће се и реални раст извоза Србије у периоду од 2023. до 2024. године смањити за 1,5 одсто.
Тешко је рећи колико су тачно и у које пројекте компаније из Кине инвестирале у Србију до сада, делом јер уговори нису доступни јавности. У марту је „Сербиа Зијин Цоппер“ навео да је у топионицу и рафинацију бакра у руднику у Бору уложено 320 милиона евра у протекле две године.
Још једна од инвестиција из прошле године за коју се не зна колика је јесте изградња тржног центра у Београду од стране кинеских инвеститора. Пројекти које инвеститори из Кине граде широм Србије су и онај на Фрушкогорском коридору и пројекат изградње моста у Новом Саду и приступне обилазнице. Углавном је извођач радова компанија „Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион“ (ЦРБЦ).
– Учешће инвестиција из ЕУ пало је на једну трећину, са око 60 одсто, а скочило учешће кинеских инвестиција, такође на трећину, јер су ЕУ инвестиције ипак биле за нијансу више. Моје објашњење за пад ЕУ инвестиција је нејасна позиција Србије по питању рата у Украјини – каже Бранимир Јовановић, са Бечког института за међународне економске студије за Блоомберг Адрију.
Позитиван утицај на економију
Он је у сарадњи са колегиницом Дорис Ханзл-Wеисс дошао до ових закључака у истраживању „Економски и социјални утицаји СДИ у Централној, Источној и Југоисточној Европи (ЦЕСЕЕ)“.
Према њиховом виђењу, инвестиције су имале позитиван утицај на економије ових земаља и не би требало да одустану од напора да привуку више СДИ, али да разлоге за недовољно позитиван утицај СДИ на економије ових земаља треба тражити у „домаћим факторима и у скромном расту ЕУ у последње две деценије“.
Све земље улажу огромне напоре у привлачење СДИ, усвајање политике погодне за СДИ и представљају се као повољне дестинације за улагање. Ови напори су се исплатили, барем у односу на приливе СДИ – привреде ЦЕСЕЕ су у просеку примале приливе СДИ у износу од 4,4 одсто БДП-а свака године између 1993. и 2020. године, што је скоро дупло више од светског просека 2,5 одсто БДП-а, процена је Института.
– Ипак, упркос одрживом приливу СДИ, привреде земаља ЦЕСЕЕ нису успеле да расту снажно током овог периода. Њихова просечна годишња стопа раста износила је само 2,6 одсто, што је било испод глобалног просека од 2,9 одсто. Штавише, скоро све земље ЦЕСЕЕ су доживеле значајан пораст прихода неједнакости, а многе од њих имају стопе сиромаштва које су међу највишима у Европи – наводи се у истраживању Института из Беча.
Према подацима Народне банке Србије, држављани Србије су у супротном смеру највише пласирали свој новац у Црној Гори, и то 60 милиона евра, Босни и Херцеговини – 59 милиона евра и Грчкој – 30 милиона евра.
