Немачке компаније учествују у експерименту у којем ће се, због хроничне несташице радне снаге, увести четвородневна радна недеља и мерити продуктивност радника, пише Блумберг.
Експеримент, у коме учествује 45 предузећа, почиње 1. фебруара и трајаће шест месеци, а запослени ће и поред смањене сатнице моћи да задрже досадашње плате, пише дневник.
Сврха студије је да се провери да ли су тврдње синдиката да људи који мање раде не само срећнији или здравији већ и ефикаснији.
Основа пројекта је „тренутни двојац” на Западу – недостатак радника и инфлација – и све лошије стање највеће европске привреде, пише Блумберг, подсећајући да притисак радника на велике немачке послодавце већ дуже време расте. време. Немачки железничари тренутно штрајкују, захтевајући да Деутсцхе Бахн смањи недељно радно време са 38 на 35 сати без смањења плата. Синдикат запослених у грађевинарству тражи повећање од 20 одсто за велики део својих радника, којих је укупно око 930.000.
Да је ситуација на немачком тржишту рада, упркос захлађењу индустријске производње, лоша, сматрају лобисти сектора, према којима се половина немачких компанија прошле године мучила да попуни радна места, наводи Блумберг. Велика софтверска компанија САП СЕ престала је да тражи дипломе од кандидата још 2022. године, а гигант некретнина Воновиа је прошле године тражио људе у Колумбији како би попунио празнине у кадру.
Проблем би, пише Блумберг, требало да се погоршава. До 2035. године, више од седам милиона људи напустиће немачко тржиште рада као резултат комбинације пада наталитета и старења становништва.
„Могу да уђем и да се позиционирам као модеран послодавац или једноставно да кажем да сви морамо да радимо више и дођемо у ситуацију да више немам никога да ради за мене“, објаснио је Хенинг Ропер, извршни директор прозора са седиштем у Вигендорфу. произвођача Еуролам, који је био присутан на светском тржишту.
Према истраживању Галупа, низак раднички ентузијазам кошта глобалну економију 8,1 билион евра годишње или девет одсто светског БДП-а.
Иницијатива за краћу радну недељу није нова, али заговорници кажу да, ако би се „ухватила“, продуктивност радника са непуним радним временом не би требало да буде једнака, већ већа од резултата стандардне плате по сату. Свакако се очекује смањење изостанака радника. У случају радне Немачке 2022. просечан радник је одсуствовао са посла 21,3 дана. То је резултирало губитком од 207 милијарди евра, показују подаци Федералног завода за здравље и безбедност на раду. Заговорници пројекта истичу да би новина могла да привуче нове кадрове у Немачку, земљу која, према подацима Евростата, већ има највећи удео хонорарно запослених у ЕУ.
Енцо Вебер, економиста Института за истраживање рада у Нирнбергу, сматра да смањење радне недеље као јединствена мера неће помоћи Немачкој. Немачка има највећу економију у ЕУ, али лоше иде са улагањем у иновације и дигитализацију. „Ако се овде нешто не промени, тешко да ћемо видети побољшања ефикасности која желимо, сматра Вебер. Слаже се и економиста Блумберга Мартин Адемер. Према његовим речима, ефикасност по сату би се повећала, али ово повећање не би компензовало смањити сатницу.
Немачки министар финансија Кристијан Линднер, члан про-пословних Слободних демократа, критиковао је одлуку немачких компанија, тврдећи да би краћа радна недеља угрозила привредни раст и напредак Немачке.
Бенефити
Међутим, заговорници идеје кажу да су ранији експерименти у САД и Канади показали да је повећање ефекта могуће. У претходним експериментима радници су констатовали опште побољшање здравља, а ни једно предузеће се није вратило на петодневну радну недељу, кажу. У Британији је 61 компанија учествовала у сличном програму. Радни учинак је био добар, а боловања су смањена за 65 одсто. У Португалу је 20 одсто радника рекло да се осећа боље и боље спава.
Блумберг подсећа да је Белгија постала прва европска земља која је понудила четвородневну седмицу као опцију, али са истом недељном сатницом. Јапан је увео мере да подстакне своје компаније да радницима понуде краћу радну недељу у нади да ће запослени више трошити и да ће наталитет порасти. Јан Бурен, из консултантске куће која ради са пилот програмом у Немачкој, каже да такав радни аранжман није за свакога. „То не функционише увек и није за свакога. Потребно је много креативности и флексибилности од стране компанија. Компаније саме морају да схвате шта им одговара, а шта не“, закључио је Бурен.
