Папа Фрања је осудио „радикални индивидуализам“ за који је рекао да је болест друштва, док је поздрављао аргентинске ходочаснике који су овог викенда у Риму због канонизације прве светице из Аргентине, одакле потиче и папа.
Фрања је као пример дао аргентинску жену из 18. века, познату као Мама Антула, која је служила сиромашнима и помогла да се језуитска духовност одржи у Аргентини након што је верски ред, коме припада папа, потиснут.
Обраћајући се ходочасницима који су допутовали у Рим на церемонију, Фрања је похвалио Маму Антулу као пример некога ко је био спреман да ризикује све зарад ширења вере, посебно међу најсиромашнијима.
„Добра дела Маме Антуле, пре свега у служби онима којима је помоћ била најпотребнија, данас је у великој мери видљива усред друштва које ризикује да заборави да је радикални индивидуализам најтежи вирус који треба превазићи. Вирус који вара и тера нас да верујемо да треба да дамо слободу нашим амбицијама“, поручио је папа.
Поглавар римокатоличке цркве ће у недељу канонизовати Маму Антулу, чије је право име било Марија Антонија ди Сан Ђузепе де Паз и Фигероа, на церемонији која ће такође обележити његов први сусрет са новим либертаријанским председником Аргентине, Хавијером Милејем.
Милеј, који се залаже за реформе закона о раду и претходно је сугерисао да би људима требало дозволити да продају своје виталне органе, требало је данас да стигне у Рим из Израела.
Након мисе за канонизацију у недељу, он ће се у понедељак званично састати са Фрањом, а касније и лидером деснице Италије, премијерком Ђорђом Мелони, преноси АП.
Мама Антула је рођена 1730. године у богатој породици у Тукуману, у Аргентини, али је напустила свој привилеговани живот са 15 година да се придружи групи жена инспирисаних језуитима.
Након што је су групе језуита угушене 1767, а њихови свештеници протерани из шпанских колонија, Мама Антула је одржавала у животу игњатијевске духовне вежбе подучавајући их широм Аргентине, чак и под претњом затвора.
