Оно што се догоди Твејтсу имаће глобални одјек. Глечер је већ утицао на пораст нивоа мора за четири процента јер избацује милијарде тона леда годишње у океан. Његов потпуни колапс могао би да подигне ниво мора за више 60 центиметара.
Он такође има важну улогу у стабилности леденог покривача на западу Антарктика, делујући као чеп који задржава огроман део леда иза себе. Твејтсов колапс поткопао би стабилност леденог покривача, који садржи довољно воде да подигне ниво мора за најмање три метра, узрокујући катастрофалне глобалне поплаве.
Налази студије поклапају се са претходним истраживањима на суседном глечеру Пајн Ајланд, једном од највећих ледених токова на Антарктику, за који су научници такође открили да је почео брзо да се повлачи 1940-их.
Ово истраживање је веома значајно, рекла је Јулија Велнер, ванредни професор геологије на Универзитету у Хјустону и један од аутора студије. Оно што се дешава Твејтсу није специфично за један глечер, већ је део ширег контекста климе која се мења, објаснила је она за ЦНН.
– Ако се оба глечера топе у исто време, то је још један доказ да их нешто на то присиљава – рекла је Велнерова.
Утврђивање узрока
Да би изградили слику Твејтсовог живота у протеклих скоро 12.000 година, научници су довезли ледоломац близу ивице глечера како би сакупили језгра океанског седимента са различитих дубина.
Ова језгра пружају историјску временску линију. Сваки слој даје информације о океану и леду хиљадама година уназад. Скенирањем и датирањем седимената научници су успели да одреде када је почело озбиљније топљење.
Из ових информација закључили су да је Твејтсово повлачење покренуо екстремни Ел Нињо до кога је дошло у време када је глечер вероватно већ био у фази топљења, што га је избацило из равнотеже.
– То је као да сте болесни, па вас на то још и шутну – рекла је Велнерова.
Налази су алармантни јер сугеришу да је велике промене веома тешко зауставити када се покрену, рекао је Џејмс Смит, морски геолог из Британског антарктичког истраживања и коаутор студије.
– Када се повлачење леденог покривача покрене, оно може да се настави деценијама, чак и ако се оно што га је започело не погорша – рекао је он за ЦНН.
Док су се слична топљења дешавала и у далекој прошлости, ледени покривач се опоравио, рекао је Смит, али ови глечери „не показују знаке опоравка, што вероватно одражава растући утицај климатских промена изазваних људима“.
Критично стање
Тед Скамбос, глациолог са Универзитета у Болдеру у Колораду, који није био укључен у истраживање, рекао је да студија потврђује и додаје детаље разумевању почетка Твејтсовог топљења.
Систем који је већ био близу тога да постане нестабилан „извео је велики утицај на углавном природни догађај“, рекао је Скамбос, мислећи на Ел Нињо.
– Даљи догађаји који су више произашли из тренда загревања климе покренули су ствари даље и започели широко распрострањено топљење које видимо данас – казао је он за ЦНН.
Мартин Трафер, професор физике на Универзитету Аљаске Фербанкс, рекао је да истраживање показује да ако је глечер у осетљивом стању, „један догађај може да доведе до топљења од ког ће се тешко опоравити“.
– Људи мењају климу и ова студија показује да мале континуиране промене климе могу довести до степенастих промена у стању глечера – рекао је Трафер, који такође није био укључен у истраживање.
Антарктик се понекад назива „успаваним дивом“, јер научници и даље покушавају да схвате колико је рањив овај ледени, изоловани континент док људи загревају атмосферу и океане.
Велнерова је геолог, фокусира се на прошлост, а не на будућност, али је рекла да ова студија даје важан и алармантан контекст за оно што би се могло догодити леду у овом виталном делу Антарктика.
То показује да чак и ако се процес окидача за брзо топљење завршио, то не значи да последица престаје.
– Дакле, ако се лед већ данас топи, само зато што бисмо могли да престанемо да загревамо планету, то можда не би зауставило топљење – закључила је она.
