Среда, 12. март 2003. године, 12.25.
Поворка, у којој је и возило са премијером Зораном Ђинђићем, улази у двориште Владе Србије.
Ђинђић излази из кола и уз степениште се пење ка улазу број 5.
Полако, јер му је нога повређена и креће се помоћу штака. Тог тренутка се чује хитац. Ђинђић пада погођен у груди. Чланови његовог обезбеђења тешко рањеног премијера уносе у кола и возе га у Ургентни центар.
Једним метком у доњи део леђа рањен је том приликом и Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић. Хици су испаљени из снајперске пушке “хеклер&кох Г3“, са прозора зграде у Улици адмирала Гепрата, удаљеног око 130 метара ваздушном линијом.
Настаје општа трка с временом. Лекари покушавају да спасу живот премијеру, али сви њихови напори остају узалудни, јер је његово срце престало да куца. Смрт Зорана Ђинђића проглашена је сат касније.
Уводи се ванредно стање и држава креће у борбу против организованог криминала иу потрагу за убицама.
За убиство премијера на 40 година затвора осуђени су Милорад Улемек, некадашњи командант Јединице за специјалне операције, који је организовао атентат, и Звездан Јовановић, потпуковник у ЈСО, који је испалио смртоносни хитац. Остали оптужени за учествовање у злочину осуђени су укупно на 268 година затвора.
Овом атентату претходила су три неуспела покушаја убиства, утврђено је истрагом.
Тадашње вође „земунског клана“, Душан Спасојевић и Миле Луковић, убијени су приликом покушаја хапшења у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата, у оквиру једне од највећих акција у историји српске полиције под називом „Сабља“, током које је ухапшено 11.665 особа. Акција је званично трајала до 22. априла 2003. године.
Ðинђић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци било више стотина хиљада градана.
Рођен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу, др Зоран Ђинђић био је један од оснивача модерне Демократске странке 1989. године. На чело ДС-а стаје 1994, сменивши политичког ментора професора Драгољуба Мићуновића. Докторирао је филозофију, а 1989. године се вратио у СФРЈ из Немачке, где је био емигрирао, да би предавао на Универзитету у Новом Саду.
Био је један од главних противника режима Слободана Милошевића, а након свргавања Милошевића с власти и петооктобарских демонстрација, постаје премијер у новој влади 25. јануара 2001. године.
Нова влада је испоручила Милошевића у Хаг на Видовдан исте године.
Иза убијеног Зорана Ђинђића остали су супруга Ружица и двоје деце, Јована и Лука.
Сваког 12. марта званичници симболично постављањем венца на место злочина обележавају сећање на убијеног премијера.
