Унеско ће уврстити берлинску техно сцену на листу нематеријалне светске баштине, заједно са још пет немачких културних традиција, пише Еуронеwс.
Установљена 2003, листа нематеријалне светске баштине има за циљ да очува културе, традиције и изразе, које обухватају музику, уверења, рукотворине и народне светковине.
Берлин је одавно познат по живописној клупској сцени, која се развила деведесетих и постала симбол издржљивости и оптимизма, након пада Берлинског зида.
„У годинама након уједињења, трећина некадашњег Источног Берлина била је празна. Тамо нико није живео. Био је то град духова. Зато су млади људи почели да заузимају та места. Видели би празно складиште или стару фабрику и заузели је“, каже Тобијас Рап, путописац и новинар културе за НПР.
На таквим местима организовале су се велике журке, по којима је престоница Немачке у деценијама које су уследиле, постала позната. Међутим, последњих година, након почетка пандемије, опстанак многих берлинских клубова био је под знаком питања.
Тиме што је рејв сцена добила признање Унеска, омогућиће јој да приступи државним средствима и субвенцијама, као и програмима заштите.
„Признање берлинске техно културе као светског наслеђа под заштитом Унеска је још једна прекретница за техно продуценте, уметнике, клупске оператере и организаторе догађаја“, саопштили су из Комисије за клубове Берлина.
„Одлука ће помоћи да се клупска култура препозна као вредна. Док су опере, позоришта и концертне хале одавно препознате као део културе, музички клубови боре се да их уваже“, додаје се у саопштењу.
Поред рејвова, Унеско је одлучио да заштити још неколико немачких традиција:
Алпинизам у Саксонији
На листи је сада и алпинизам у Саксонији, а Унеско посебну пажњу поклања такозваном „бофену“, односно спавању под ведрим небом за планинаре и кампере, обично испод неке стене. „Бофен“, је иначе, саксонска реч за дубоко и чврсто спавање.
Певање у Финстервалду
Традиционално а цаппелла певање у три до четири гласа, уважено је као важан вид уметничког изражавања Финстервалда.
Зимска парада у Баварији позната као Перхтенлауф, подразумева да се људи маскирају у чупава чудовишта, а према веровањима доноси добру срећу.
Бели вез „швалм“
Традиционални вез познат као „швалм“ је везење деликатних мотива белим концем на ланеној тканини.
Виез
Слатко вино од јабука, које се прави још и од крушака и дуња, познато као „виез“ такође је додато на листу.
Његова производња „оснажује биодиверзитет и обликује културни пејзаж области на којој се говори мозелфранконским језицима“, закључују из Унеска.
