Претходних неколико дана било је изазовно за грчке власти које су се бориле са појачаним тензијама на чак три фронта – од повратка на тему имена Северне Македоније, преко масовног скупа албанских присталица Едија Раме у Атини, па све до сусрета Мицотакиса и Ердогана. Грчка влада дословно је „гасила пожаре“, премда је још неизвесно да ли ће се онај највећи тек распламсати када је у питању, оно што смо бар мислили да је решен, спор са Скопљем.
На помолу нова криза са Северном Македонијом?
Није искључено да ће инциднет који се догодио у Скопљу пре два дана када је нова председница Гордана Сиљановска Давкова приликом полагања заклетве, своју земљу назвала само „Македонија“. Додуше, она је још у предизборној кампањи најавила да ће тако радити и поступати. Грчка амбасадорка у Скопљу демонстративно је напустила скупштинску салу након ових речи, а убрзо су реаговале и грчке власти, па чак и Вашингтон одакле је поручено да су македонске власти обавезне да поштују Преспански споразум.
Грчка ће, међутим, помоно и до детаља пратити новог државно руководство Северне Македоније и понашаће се у складу са тим, саопштила је Атина убрзо након првих изјава нове председнице Северне Македоније против Преспанског споразума.
„Провокативан избор нове председнице Северне Макдоније да прекрши званични текст своје заклетве и назове земљу другим именом је незаконит и недозвољен поступак. Поступак, који крши Преспански споразум и сам Устав своје државе. Али и подривање њене будућности, баш као што су изјавили и председница Европске комисије Урсула фон дер Ласјен и председник Европског савета Шарл Мишел“, навео је Мицотакис у објави на мрежи X.
Према анализи листа „Катхимерини“, порука премијера Мицотакиса садржала је троструку поруку:
Прво, пут Северне Македоније ка ЕУ не постоји без верног поштовања Преспанског споразума, мислећи заправо, не на грчке ставове, већ на брзу реакцију руководства ЕУ, односно председнике Комисије Урсуле фон дер Лајен и Европског савета Шарла Мишела.
Друга кључна порука јесте да је Мицотакисова влада идентификовала проблематичне елементе у Преспанском споразуму, упркос чињеници да је грчка страна поштовала принцип континуитета државе и међународни споразум. Конкретна аверзија се, наравно не односи на споразум као такав, већ на ратификацију три меморандума о сарадњи између Грчке и Северне Македоније који се тичу питања европских интеграција и војних и економских питања.
„Категорично наводимо да такве лапсусе нећемо прихватити. И понављамо да сваки напредак у билатералним односима, као и сваки корак Скопља ка Европи, зависи од искреног поштовања договора. Од правилне употребе уставног назива суседне државе. И наравно, од избегавања изазова“, наводи се у изјави премијера.
Грчке власти су подсетиле и да Скопље још није завршило импелемнтацију основних елемената Преспанског споразума као што је процес замене јавних исправа (путних исправа, личних карата, возачке дозволе итд), новима у којима се наводи уставни назив државе. Мицотакис је такође указао и на проблематичне делове Преспанског споразума где се успоставља појам „македонски“ и „македонски језик“.
„Упозорио сам и нову владу у Скопљу јасном изјавом да ће свако одступање од Преспанског споразума имати озбиљне последице како у односу са Грчком, тако и на путу ка Европи“, упозорио је Мицотакис у интервјуу за ТВ Скај.
Док нова председница Северне Македоније сматра да „има право да користи име Македонија“, међународни фактор, барем у овој примарној фази, остаје отворено критичан према Северној Македонији.
Рама у „приватној“ посети Атини
Албански премијер Еди Рама одржао је велики скуп у атинском предграђу Галацију намењен албанској националној мањини у Грчкој. Атина је била прва станица његове турнеје по европским престоницама где ће од својих сународника затражити подршку за следеће изборе. Грчке власти су посету окарактерисале као „приватну“, што је изазвало реакције широм земље.
Рама се током говора карактеристично захвалио премијеру Мицотакису и у име албанске националне мањине. Истакао је да Албанија нема никаквих претензија према Грчкој и да односи две земље „не треба да се удаве у кашичици воде коју доноси политичка свакодневница“, пренео је „Албаниан пост“.
Грчки јавни сервис ЕРТ навео је да је скупу присуствовало око пет хиљада Албанаца који живе у Атини и да је на обезбеђивању било ангажовано око хиљаду и по полицајаца.
Међутим, скуп је код конзервативног дела Грчке свакако изазвао нове напетости, а како преноси грчки „Катхимерини“, говор Раме био је „миловање стереотипима албанског национализма, огрнут неопходним социјалистичким жаргоном о ‘братском’ односу два народа и заједничким елементима њихове историје“.
Ипак, стварност је другачија. Односи Грчке и Албаније нагло су се погрошали након што је градоначелник албанског града Химаре, претежно насељеног етничким Грцима, етнички Грк Фреди Белерис осуђен на две године затвора због оптужби да је куповао гласове у предизборној кампањи.
Грчка је раније позвала албанску владу да одустане од оптужби против њега и упозорила чак и да ће блокирати преговоре о приступању Албаније Европској унији, те наставља да апелује на однос који албанска државе има према људским правима и владавини права. Истовремено, званична Атина мора да буде врло опрезна и одмерена у својим изјавама због великог броја припадника албанске мањине у својој земљи.
Оно што пак, јесте чињеница то је да су билатерални односи Грчке и Албаније ушли су у ћорсокак из којег се неће лако извући, за шта званична Атина сматра да је одговорност искључиво и у потпуности на Едију Рами.
Хармонично неслагање са Ердоганом
У званичној посети Анкари нашао се и грчки премијер Кирјакос Мицотакис који се састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом. Не би то било ништа необично, посебно у јеку вишемесечног отопљавања односа две земље, да непосредно пред посету грчког премијера, турске власти нису претвориле чувену Цркву Христа Спасистеља у пољу у џамију.
Премда су представници опозиције инсистирали да Мицотакис у знак протеста откаже посету Анкари, грчки премијер је сматрао да је боље да имају „било какву, него никакву везу“.
„Много је боље да лично одем до председника Ердогана, да му изразим своје снажно незадовољство оваквим избором турске владе, него да стварам кризу у грчко-турским односима, која би поништила важна кораке напретка које смо успели да постигнемо у последње време“, рекао је он тада.
И заиста, отишао је у Анкару где му је Ердоган поручио да „нема нерешивих проблема између њихових земаља“ премда се ни једни, ни други не слажу ама баш по ниједном кључном питању.
Турска и Грчка су дуго биле у сукобу око питања која укључују поморске границе, енергетске ресурсе у источном Медитерану, летове преко Егејског мора, а највише око кипарског питања.
„Упркос неслагањима, фокусирамо се на позитивну агенду држећи наше канале дијалога отвореним“, рекао је Ердоган на заједничкој конференцији за новинаре са Мицотакисом у понедељак.
„Данас смо показали да поред наших доказаних неслагања, можемо да нацртамо паралелну страницу споразума“, рекао је Мицотакис додајући да обе стране настоје да интензивирају билатералне контакте.
Мицотакис је поновио подршку Грчке присупању Турске ЕУ „упркос великим потешкоћама и под условом да се интегрише у европски законодавни систем“.
Двојица лидера нису се сложила ни око статуса палестинске групе Хамаса која управља Газом док су разговарали о кризи на Блиском истоку.
Тако је Ердоган рекао да је „тужан“ због грчког става да Хамас сматра „терористичком организацијом“ и више пута током конференције поновио да је Хамас „покрет отпора“.
„Имамо бољу климу, али не гајим илузије – Турска се није померила са своје главне позиције. Али нисмо ни ми. То, међутим, не значи да не треба да разговарамо, да не треба да препознамо напредак тако где га остварујемо“, подвукао је Мицотакис пре одласка у Анкару.
Једино око чега су се сложили да је упркос неслагањима неопходно да две земље имају отворене канале комуникације.
Мицотакис је такође у разговору за ТВ Скај, а након састанка са Ердоганом нагласио да се грчка спољна политика „није променила у последње четири године“.
„Суочавамо се са Турском са самопоуздањем, пошто смо стриктно разграничили наше црвене линије, ојачали оружане снаге, али и војне савезе тако да имамо подршку на нашим позицијама. Поздрављам и што смо за собом оставили период напетости и што и поред несугласица можемо да разговарамо цивилизовано, а да не држимо прст на обарачу“.
