Мала матура 2024 биће одржана 17,18. и 19. јуна. Први дан завршног испита осмаци ће полагати тест из српског језика, другог дана тест из математике, а трећег дана тест по избору. За трећи тест осмаци су могли да бирају између пет предмета- историје, географије, физике, хемије, биологије.
Према подацима Министарства просвете већина осмака ове године определила се да као трећи тест ради задатке из географије, затим биологије, а најмање из хемије и физике.
За упис ученика у први разред средње школе за школску 2024/2025. годину, планирано је укупно 72.522 места, док осми разред завршава око 67.000 ђака.
Мала матура је обавезна за све осмаке. Она има три функције – сертификациону, селекциону и евалуативну. Тек након мале матуре сматра се да је ученик завршио основну школу и стекао право уписа у средњу школу, што значи да за тај испит није одређен минимум знања за полагање. Међутим, број освојених бодова на малој матури је важан како би се уписала жељена средња школа.
1. Три теста
Првог дана мале матуре, 17. јуна, осмаци полажу тест из српског (матерњег) језика. Тестирање почиње у 9 сати и траје 120 минута (два сата). Наравно, увек има оних који брзо заврше задатке које знају, али они не могу да напусте учионицу у првих 45 минута. Тек након тога могу да изађу напоље.
Други дан ђаци полажу математику, а решавање задатака почиње у исто време као и првог дана. Трећи дан решавају тест из предмета по избору.
2. Шта ђаци обавезно треба да понесу
Осмаци на малу матуру обавезно треба да понесу ђачку књижицу и идентификациону налепницу – Образац 41. Многе школе имају праксу да ученици ђачке књижице донесу за пробни завршни испит, који је ове године био у марту, у да оне остану у школи, код разредног старешине до мале матуре.
Важно је да се на малу матуру не касни. Ђаци долазе у школу до осам сати. Пракса је да се скупе у дворишту, а затим улазе и распоређују се по учионицама или фискултурној сали, зависно од тога где школа организује малу матуру.
Претходних година, по инструкцији Министарства просвете, за ученике који касне до пола сата, директор може да одобри да приступи полагању теста. Међутим, њему се не продужава израда теста, већ завршавају када и остали ђаци у 11 сати.
3. Тестови се раде хемијском оловком
Ђаци тестове раде плавом хемијском оловком. Током рада могу да користе графитну оловку и гумицу, али је крају комплетан тест мора бити урађен хемијском оловком. Одговор који је написан само графитном, црном хемијском или „пиши-бриши“ оловком неће бити признат.
У задацима где се од ученика очекује да нешто допише, увек се користе пуни називи, скраћенице нису дозвољене (именица, а не им., или локатив, а не лок.). Тест се попуњава ћирилицом, одговори треба да буду разумљиви, али и граматички и правописно исправни.
Није дозвољено да ђаци користе мобилне телефоне, калкулаторе, паметне сатове… Све то у обавези су да оставе у ранцу исред учионице.
На тестирање ученици могу да понесу флашицу са водом, а од прибора графитну оловку , гумицу и плаву хемијску оловку. На тест из математике још треба да понесу и лењир, троугао и шестар.
Израда тестова, али и њихово штампање поверени су Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. Тестови су већ спремни, одштампани и чувају се у посебној просторији, где је ограничен приступ запосленима. Постоје три нивоа заштите – видео надзор, аларм, али и физичко обезбеђење.
Дистрибуцију тестова до пунктова претходних година радила је Пошта Србије. Тестови се из Завода дистрибуирају према пунктовима у пратњи полиције. За сваку школску управу одређена је једна школа која представља пункт. Директори на дан тестирања преузимају запечаћене тестове са пунктова.
5. Типови задатака
Тестови на завршном испиту садрже задатке на три нивоа постигнућа – основном, средњем и напредном нивоу. Половина задатака углавном буду задаци основног нивоа, а остали средњег и напредног нивоа.
Тестови са мале матуре се прегледају електронски. Због тога је већина задатака затвореног типа, где се од ученика очекује да обоје кружић испред тачног одговора од неколико понуђених. Само неколико задатака буде отвореног типа, где се од ученика очекује да упишу тачан одговор. Те задатке прегледају наставници.
6. Бодовање мале матуре
За упис у средњу школу бодује се остварени успех у основној школи (шести, седни и осми разред), али и остварени резултати на малој матури. Из основне школе ђаци највише могу да понесу 60 бодова, док на тестовима могу да остваре 40 бодова.
Ученик може да оствари највише 14 бодова на тесту из српског језика и књижевности, односно матерњег језика и књижевности, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту. Сваки тест мале матуре носи по 20 поена, а да би се израчунали бодови број остварених поена са српског и математике множи се са коефицијентом 0,7, а на трећем тесту са коефицијентом 0,6.
Примера ради, уколико ученик на тесту из српског језика уради сва питања тачно и оствари 20 поена, тај број се множи са коефицијентом 0,7 што значи да је на тесту из српског језика остварио максималних 14 бодова.
Бодови на основу успеха из школе добијају се тако што се просек остварен на крају шестог, седмог и осмог разреда, заокружен на две децимале, сабере и затим помножи бројем четири. Максимални број бодова из основне школе је 60 бодова, за ученике који имају све петице у књижицама.
7. Додатни бодови са такмичења
Ђаци који су током основне школе остварили добре резултате на такмичењима добијају додатне бодове.
Прва награда на међународном такмичењу доноси додатних 12 бодова, друга награда 10, а трећа осам поена, док се на прво место на републичком такмичењу добија шест, за друго четири, а за треће два бода.
Уколико је ученик освојио више награда на такмичењима из једног предмета узима се у обзир најбољи остварен резултат, односно највећи број бодова.
8. Бодовни праг
Концепт мале матуре који се данас примењује уведен је 2010. године. У почетку није постојао бодовни праг за упис у трогодишње и четворогодишње средње школе. Међутим, то је промењено пре пет година. Четворогодишње школе могу да упишу ђаци који имају минимум 50 бодова (успеш у основној школи плус резултати на тесту). Сви који имају мање од 50 бодова могу само да упишу трогодишњу средњу школу.
Увођење бодовног прага повећало је број ученика у трогодишњим средњим стручним школама, које претходних година нису биле атрактивне за матуранте.
9. Листе жеља
Попуњавање листе жеља резервисано је за 25. и 26. јун. Листе се могу попунити електронски на порталу Моја средња школа или у школи.
Сваки ученик има могућност да у листу жеља наведе 20 образовних профила, које жели да упише. Ученицима се саветује да попуне свих 20 позиција, јер се претходних година дешавало да и ђаци који имају добар успех у школи и добро ураде малу матуру остану нераспоређени у првом кругу јер наведу једну или две жељене школе.
Уколико немају довољно бодова за те школе, остају нераспоређени. Зато је важно да се листа жеља попуни до краја, да се наведе што више школа и образовних профила.
10. Упис у средњу школу
Коначни резултати мале матуре биће објављени 24. јуна, док ће 1. јула бити објављени коначни резултата расподеле по школама и образовним профилима. Истог дана биће објављена и преостала слободна места у средњим школама за упис у другом кругу.
Подношење пријаве за упис у средње школе електронским путем биће 1. јула. За оне који желе непосредно да се упишу у средњу школу резервисани су 1. и 2. јул.
Већ две године електронски је могућ упис ученика који уписују образовне профиле за које је потребан здравствени преглед. Једини услов је да су га обавили здравствени преглед до тренутка подношења електронске пријаве за упис.
Према подацима Министарства просвете, прошле године су најтраженије школе биле Медицинска школа „Два хероја“ из Новог Пазара (смеру медицинска сестра техничар), Техничка школа „Раде Металац“ из Лесковца (смер – техничар друмског саобраћаја), Медицинска школа у Врању (смер- медицински техничар), Електротехничка школа „Никола Тесла“ (смер – електротехничар информационих технологија).
Тражене су биле и Ваздухопловна академија у Београду, Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн“ из Новог Сада (смер – Техничар за дигиталну графику и интернет обликовање), Школа за дизајн у Београду (смер техничар дизајна графике).
