Од Португала до Пољске, Шенгенски споразум ЕУ има за циљ да омогући слободно кретање људи широм велике већине континенталне Европе без иједне граничне провере. Али многе земље ЕУ су недавно поново увеле „привремене контроле“, што доводи до питања да ли се један од основних принципа Европске уније полако урушава?
Терористички напади, осумњичени који беже у Шенген зону, као и повећање илегалних миграција, истакли су слабости овог споразума.
Међутим, истина је да је пандемија ковида у марту 2020. показала колико је систем политички рањив. У року од неколико недеља, у марту 2020. године, низ земаља чланица затворило је границе према својим суседима и на неко време престало ефикасно да сарађује.
У питању је била најобимнија поновна успостава граничних провера унутар ЕУ у последњих неколико деценија што је довело до страхова у Бриселу да је постављен преседан, пише „Цханнел 4“.
А када су се границе коначно отвориле, од тада су и гласови критичара постајали све гласнији, а ад хоц гранична ограничења учесталија.
Свако има своје разлоге
Интерни прегледи граница су, по својој природи, супротни духу Шенгена, који треба да буде пространо подручје у којем су контроле укинуте и где грађани могу да путују без потешкоћа кроз 29 земаља – у многим случајевима, без икаквог показивања пасоша.
Овај револуционарни пројекат ослања се на колективни напор да се прате спољне границе и обезбеди праведно, пажљиво управљање тражиоцима азила. Чланице се међусобно ослањају једна на другу да обаве свој посао и примене одговарајуће законе пре него што некога пусте у земљу.
Према Шенгенском споразуму, привремена затварања и контрола на терену су дозвољени све док Европска комисија води евиденцију о томе где и зашто су рестрикције на снази. Оне се могу применити само као „последњи могући корак, у изузетним ситуацијама“.
Шведска, Немачка, Аустрија, Словенија, Италија, Норвешка, Данска и Француска тренутно тврде да се налазе у овим „изузетним околностима“.
Разлози су различити. Између осталог, Шведска криви напад Хамаса у Израелу за повећање „ризика од ескалације насиља“. Немачка тврди да је то неопходно у светлу „миграција и кријумчарења миграната“, док Француска као изговор користи Олимпијске игре које су завршене пре више од месец дана.
Немачка влада је саопштила да успоставља контроле након што је тражилац азила убио три особе у граду Золинген. Лево оријентисана коалиција је под притиском и, упркос најави строжих миграционих политика и „привремених“ граничних контрола, ипак је доживела низ лоших резултата на регионалним изборима у септембру. С друге стране, десничарска странка Алтернатива за Немачку заузела је прво место у две источно-немачке државе и тесно друго место у трећој.
Преиспитивање Шенгена
У светлу страхова да се Шенген распада, посланици Европског парламента пре неколико дана су позвали одлазећу комесарку за унутрашње послове Илву Јохансон, на одговорност.
Наизглед супротно ставу своје владе, немачка посланица Социјалдемократске партије, Биргит Зипел критиковала је поновну успоставу граничних контрола као „ризик не само за економију и радна места, већ и европску кохезију“.
„Немачка министарка ми је гарантовала да ће учинити све што је могуће да минимализује утицај на прекогранични саобраћај и да избегне трајне провере колико год је то могуће“, инсистирала је Јохансон.
У међувремену у Француској, нова влада десног центра наговестила је да се и она залаже за строже контроле.
„Ово је крај мита ‘Европа без граница'“, изјавио је у знак победе пре неколико дана лидер Националног окупљања Жордан Бардела и посланик Европског парламента.
Оно што је појачало страхове да се Шенген тихо распада, био је избор председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, да именује Аустријанца за новог комесара за унутрашње послове и миграције, земље која је такође гласно преиспитивала Шенген.
Осећај страха додатно је појачан провокативном претњом Мађарске да ће превести нерегуларне мигранте у Белгију као одмазду за казну од 200 милиона евра коју је изрекао Европски суд правде (ЕЦЈ), што је план који би, ако се реализује, представљао преседан у инструментализованој миграцији од стране једне земље ЕУ против друге.
„Подручје Шенгена без граница гарантује слободно кретање за више од 425 милиона грађана ЕУ, као и за држављане ван ЕУ који живе у ЕУ или посећују ЕУ као туристи или у пословне сврхе“, објавила је Европска комисија на свом сајту.
А то, чини се, више није случај.
