Ширење наводне руске кампање подметања пожара, саботажа, па чак и завера да се почине убиства, изазвала је забринутост западних обавештајних агенција.
Појачавање тих активности дошло је када се шпијунски апарат Кремља опоравио од почетног шока протеривања из Европе 450 агената који су се представљали као дипломате, као одговор на инвазију на Украјину, пише британски Гуардиан.
Оно што је посебно узнемирило шефове западних шпијнских служби је, како се наводи, велика непромишљеност руских активности, која одражава уверење Москве да, иако западне присталице Украјине можда не мисле да су у рату са Русијом, Кремљ итекако мисли.
„Искрено речено, руске обавештајне службе су постале помало дивље“, рекао је у септембру Ричард Мур, шеф британске шпијунске службе МИ6.
Најозбиљнија претња била је наводна завера да се убије Армин Папергер, генерални директора немачког произвођача оружја „Рајнметал“, једне од многих европских компанија које шаљу наоружање Украјини. Иако је ова наводна завера откривена, прича се да су и други шефови наменске индустрије широм Европе били на мети руских убица.
Полиција истражује да ли су руски шпијуни слали запаљиве уређаје, преко компаније за испоруку ДХЛ, широм Европе, у Бирмингем и Лајпциг. То би значило да постоји ризик да се уређаји запале у товарном простору авиона и оборе га, како је упозорио шеф немачке обавештајне агенције у понедељак ове недеље.
Слично томе, други пожари за које се сумњало да су подметнути, као што је паљење тржног центра у Варшави у мају, лако су могли имати озбиљније последице. Пољска је такође оптужила руске заверенике да су истог месеца запалили Икеин центар за испоруку, док је складиште повезано са Украјином у Лејтону, у источном Лондону, запаљено у нападу за који се сматра да је повезан са Русијом.
Циљ ових напада, који су у „сивој зони“, за које западни званичници верују да су оркестрирани од стране руске војне обавештајне службе ГРУ, је да посеју хаос међу партнерима Украјине, поремете војно снабдевање Кијева и прошире разне поделе у друштву. Међутим, разлог зашто су неке операције хаотичније је тај што су се могућности Русије за традиционално шпијунирање смањиле.
Без традиционалне мреже шпијуна у амбасадама, Русија је била приморана да прибегне ризичнијим и мање конвенционалним методама, ослањајући се на криминалце и друге да обављају свој прљави посао, наводи Гуардиан.
Прошле недеље Кен Мекалум, шеф МИ5, упозорио је да је руска ГРУ ангажована у кампањи да „створи хаос на британским и европским улицама” користећи посреднике који „додатно смањују професионализам њихових операција”.
Други примери наводне руске активности делују аматерски и небитно. Наиме, француски обавештајци сматрају да је Русија ангажовала групу Молдаваца да спроведу нискобуџетну кампању антисемитских графита, користећи шаблоне Давидове звезде широм Париза прошле јесени, са циљем да појача поделе у друштву у контексту рата између Израела и Хамаса.
Током лета, Француска је осујетила нешто што је изгледало као још једна аматерску заверу 26-годишњег Украјинца руског порекла, који се намерио на продавницу алата северно од Париза пре летњих Олимпијских игара. Он је ухапшен након што је случајно детонирао експлозивну направу у својој хотелској соби у близини аеродрома „Шарл де Гол“.
Чини се да су технике регрутовања насумичне, преко друштвених мрежа као што је Телеграм, који се користи за ангажовање и плаћање младића који су наклоњени Москви, иако, судећи по неким примерима, давање задатака често делује спекулативно.
Русија често одбацује идеју о својој умешаности у завере широм Европе као теорију завере. Али неке личности са агресивнијим ставом према западу и блиске председнику Владимиру Путину наговестиле су своју подршку тајној тактици.
У недавном посту на Телеграму, потпредседник Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев, затражио је да Русија шири страх по Европи, наводећи: „Да ли они вриште о нашој употреби лажних вести? Претворимо њихове животе у луди кошмар у којем не могу да разликују фикцију од стварности, паклено зло од рутине живота”.
До сада је наводна кампања саботаже и застрашивања имала ограничен утицај јер европске шпијунске и антитерористичке агенције одговарају на претњу, пише Гуардиан.
