Европа је прошле године забележила рекордне температуре, а климатске промене су оставиле озбиљне последице широм континента. Пожари, поплаве и екстремне врућине проузроковали су штету од милијарду евра, а страдало је више хиљада људи. Стручњаци упозоравају – даљи пораст температуре могао би да доведе до катастрофалних последица за регион.
Наиме, како пише Еуронеwс, прошла година била је најтоплија икада забележена у Европи, са рекордно високим годишњим температурама у готово половини континента. Најновији извештај о стању климе у Европи, који је објавила служба Европске уније Коперникус (Ц3С), показује да је 45 одсто дана било знатно топлије од просека, док је 12 одсто било најтоплије откако се врше мерења.
Више од 100 научника окупило се како би указали на то да су последице климатских промена у Европи — која се загрева двоструко брже од глобалног просека — биле више него очигледне током 2024. године.
Олује су често биле веома јаке, поплаве распрострањене, а делове континента захватили су топлотни таласи без преседана. Стручњаци из Коперникуса и Светске метеоролошке организације (WМО) упозоравају да „и најмањи додатни пораст температуре има значај“, јер додатно повећава ризик по људске животе, економије и саму планету.
Како Европа осећа „озбиљне последице“ климатских промена?
Извештај за 2024. годину „истиче да је Европа континент који се најбрже загрева и да се суочава са озбиљним последицама екстремних временских услова и климатских промена“, изјавила је генерална секретарка WМО Селест Сауло.
Све европске регије забележиле су губитак леда прошле године, а глечери у Скандинавији и на Свалбарду (територији Краљевине Норвешке који се налази у Арктичком океану северно од европског копна), доживели су највећи степен топљења откако постоје подаци.
Пожари у Португалу у септембру захватили су 110.000 хектара земљишта за само недељу дана – што чини четвртину укупне површине изгореле у Европи током целе 2024. године. Укупно је ватрена стихија широм континента погодила око 42.000 људи.
Поплаве су такође имале драматичан, често и смртоносан утицај на заједнице широм Европе. У септембру је олуја Борис погодила стотине хиљада људи изазвавши поплаве, смртне случајеве и штету у деловима Немачке, Пољске, Аустрије, Мађарске, Чешке, Словачке, Румуније и Италије.
Крајем октобра у Шпанији, екстремне падавине изазвале су разорне поплаве са смртним исходима у Валенсији и околним регионима.
Најмање 232 особе изгубиле су живот у Валенсији, а забележени су и смртни случајеви у провинцијама Албасете, Куенка и Малага. Штета на инфраструктури и економски губици процењени су на око 16,5 милијарди евра.
Олује и поплаве широм Европе прошле године укупно су погодиле 413.000 људи, усмртиле најмање 335 особа и изазвале штету процењену на најмање 18 милијарди евра.
Екстремне врућине такође су биле велики проблем током 2024. године. У јулу, југоисточна Европа забележила је најдужи топлотни талас откако постоје мерења — трајао је 13 узастопних дана и захватио 55 одсто региона.
Током лета, забележен је рекордни број дана са израженим топлотним стресом (66) и „тропских ноћи“ (23) у југоисточној Европи.
„Мислите да је загревање од 1,3 степена целзијуса безбедно? Овај извештај јасно показује бол који становништво Европе већ трпи због екстремних временских услова“, рекла је др Фридерике Ото, виша предавачица на Центру за еколошку политику и једна од руководилаца Wорлд Wеатхер Аттрибутион иницијативе на Империјал колеџу у Лондону.
Европа је један од региона са највећим очекиваним порастом ризика од поплава, а загревање од 1,5 степени Целзијуса могло би, према подацима Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ), да доведе до 30.000 смртних случајева годишње у Европи услед екстремних врућина.
„Али ми смо на путу да доживимо загревање од три степена Целзијуса до 2100. године“, додаје др Фридерике Ото, која није учествовала у изради извештаја.
Она је подсећа на поплаве у Шпанији, пожар у Португалу и прошлогодишње топлотне таласе и то све у контексту тога како „бисмо схватили колико би такав ниво загревања био разоран“.
Може ли се Европа прилагодити растућим ризицима од екстремних временских појава?
Флоренс Рабије, генерална директорка Европског центра за средњорочне временске прогнозе, истиче да ови широко распрострањени климатски утицаји наглашавају „важност изградње веће отпорности“.
Штета на изграђеном окружењу услед екстремних временских услова очекује се да ће се до краја века повећати и до 10 пута — искључиво због климатских промена. Поплаве су идентификоване као климатски ризик који најхитније захтева деловање.
Одређени напредак већ постоји. Извештај истиче примере прилагођавања у градовима широм Европе, од уклањања асфалтних плоча у Холандији до проширивања зелених површина у Паризу.
Рабије додаје да 51 одсто градова сада има посебан план за климатску адаптацију — у поређењу са само 26 одсто у 2018. години – што потврђује значај информација које овакви извештаји доносе.
Сауло такође наводи да WМО „интензивира напоре“ да ојача системе за рано упозоравање на екстремне временске догађаје и климатске услуге, како би помогао доносиоцима одлука и друштву у целини да постану отпорнији.
Међутим, и даље су потребни континуирани напори како би се адресирали тренутни климатски изазови с којима се Европа суочава и припремили за будуће ризике.
„Напредујемо, али морамо ићи даље, морамо ићи брже и морамо ићи заједно“, каже Сауло.
Да ли је време да напустимо фосилна горива?
Међутим, адаптација је само један део проблема, а климатски стручњаци кажу да растући ризик од екстремних временских услова наглашава потребу да се позабавимо значајним узроком овог загревања.
„Велико страдање и губици“ које је Европа претрпела прошле године чине да је „још хитније напустити фосилна горива што је брже могуће“, сматра професор Стефан Рамсторф са Потсдамског института за истраживање климатских промена у Немачкој, који није био укључен у извештај.
„Растући удео обновљивих извора енергије, сада већ 45 одсто наше електричне енергије, охрабрује, а од пресудне је важности да се одупремо краткорочним интересима фосилних лобија и спроведемо европске климатске циљеве без одлагања“, навео је он.
Број земаља у Европи у којима обновљиви извори сада производе више електричне енергије него фосилна горива готово се удвостручио од 2019. године, са 12 на 20. Међутим, као што извештај истиче, производња енергије из обновљивих извора и потражња за електричном енергијом такође су веома осетљиве на временске услове.
Наставак употребе фосилних горива у оваквом нестабилном глобалном окружењу је, како додаје др Ото, „искрено лудо“.
„ЕУ не може да приушти да стави своје климатске обавезе на чекање. Мора да преузме лидерство и убрза прелазак на политику засновану на доказима, заправо помажући људима са ниским приходима, а не олигарсима“, закључује Ото.
