Србија никада у историји није имала већу шумовитост која је, по званичним подацима 39%, што је више него дупло у односу на период пре Другог светског рата, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић на конференцији „Шуме Србије – одрживост, очување и развој руралних подручја“.
Гламочић је нагласио да шуме нису само извор дрвета као сировине јер имају „више од 300 различитих функција – од очувања биодиверзитета, преко спречавања ерозије, до утицаја на микро и макроклиму“.
„Оне постају све важнији фактор у борби против климатских екстрема“, поручио је министар Гламочић и нагласио да је потребно више говорити о шумарству, јер је оно кључно за очување руралних подручја и природних ресурса“, истако је Гламочић на конференцији у оквиру 92. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, организовало Министарство.
Директор Управе за шуме Саша Стаматовић указао је на две теме у шумарству Србије – иновације у имплеметацији концепта природи блиског газдовања шумама и другу, која обухвата примену Европске директиве о промету дрвета.
Природи блиско газдовање подразумева прилагођавање природним процесима, селективну сечу и подстицање конкуренције стабала, што унапређује отпорност шума на климатске промене и омогућава испуњење свих њихових функција, рекао је Стаматовић, тврдећи да примена тог концепта у Србији траје већ десетак година.
Концепт омогућава да „шуме буду отпорније на суше, поплаве и ветроломе“, као и да се обезбеди „снажнија улога шума у заштити од ерозије и очувању биљних и животињских врста“.
„Циљ је да наше шуме постану ефикасни еко-системи у служби друштва“, навео је Стаматовић.
Он је и навео и да је „по први пут урађена инвентура шума савременим методама, што је резултирало прецизнијим подацима и већом транспарентношћу у управљању тим ресурсом“.
„Имамо могућност да у року од 14 дана, помоћу дронова и геореференцираних снимака, идентификујемо свако оштећено или оборено стабло. То је ефикасност каква раније није била могућа ни за шест месеци“, истакао је Стаматовић.
Нови модели, попут мултиспектралних камера, омогућавају предвиђање болести и штеточина пре него што постану видљиве голим оком.
Стаматовић је рекаод а ње Србија „лидер у региону по увођењу напредних система управљања шумама“ и да се захваљујући средствима Светског фонда за заштиту животне средине (ГЕФ) и Зеленог климатског фонда (ГЦФ) – реализују пројекти вредни више од 80 милиона долара.
На конференцији је закључено да је Србија „пет година испред многих европских земаља“ у примени таквог система.
Такође, интензивно се ради и на усклађивању са новим прописима ЕУ који се односе на спречавање нелегалне сече и трговине дрветом, као и на подстицање рециклаже дрвних производа, наводи се у саопштењу.
