Инфраструктурно повезивање у Југоисточној Европи и изградња повезаног и ефикасног тржишта кључни су за успешно суочавање региона с изазовима сигурности снабдевања електричном енергијом, гасом и нафтом, поузданости испорука и обезбеђивања прихватљивих цена енергената, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Како је саопштило Министарство рударства и енергетике, она је на Самиту „Фајненшал тајмса“ о енергетској транзицији у Атини истакла да готово све земље имају сличне циљеве у енергетском сектору: већу енергетску безбедност, декарбонизацију производње електричне енергије и транспорта, те диверсификацију извора и рута снабдевања енергентима.
Министарка је нагласила да се суочавамо сличним изазовима – нестабилним геополитичким контекстом који има финансијске последице, доводи до поремећаја у ланцима снабдевања и прекида транспортних праваца услед растуће потрошње енергената.
„Наша привреда заснована је на фосилним горивима, пре свега угљу, док је наш циљ, према стратешким документима усвојеним у последње две године, декарбонизација енергетског сектора на одржив начин и постизање нулте емисије штетних гасова до 2050. године. Југоисточна Европа мора више сарађивати са суседним земљама и ЕУ, разматрати нове технологије, попут малих модуларних нуклеарних реактора, како би превазишла ове изазове и спровела енергетску транзицију на одржив начин“, рекла је Ђедовић Хандановић на панелу посвећеном стратешким увидима о енергетским политикама у Источном Медитерану и Југоисточној Европи.
Истакла је да Србија активно ради на повезивању са суседима у гасном сектору и на преносној мрежи, јачајући енергетску безбедност и регионалну сарадњу.
„Посебно су важне нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, које планирамо изградити у наредне три године, нови нафтовод ка Мађарској, завршетак Трансбалканског коридора који нас повезује с Румунијом, БиХ, Црном Гором и Италијом на преносној мрежи, те Панонски коридор ка Мађарској“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Навела је да у гасном сектору Европска унија поставља изазове пред чланице ЕУ, попут Мађарске и Словачке, али и пред земље на путу ка чланству.
Ђедовић Хандановић о улагањима у енергетски сектор: Реформе важне за енергетску стабилност и конкурентност привреде
„Србија води независну политику која грађанима доноси највише стабилности у погледу цена и снабдевања гасом. Наставићемо да се боримо за своју позицију, да останемо независни, али и да имамо више извора и рута снабдевања које нам пружају додатну сигурност. Очекује нас нови дугорочни гасни аранжман с Руском Федерацијом, али и нове гасне интерконекције с Румунијом и Северном Македонијом, како бисмо имали већу сигурност, више алтернатива и боље цене“, изјавила је Ђедовић Хандановић.
Док су инвестиције приватног сектора кључне у сектору обновљивих извора енергије (ОИЕ), јавни сектор има водећу улогу у обезбеђивању капацитета за балансирање.
„Најважнији пројекат у том смислу је изградња РХЕ Бистрица, капацитета око 650 мегавата, чија изградња треба да почне следеће године. Такође, ЕПС-ов портфолио постаће значајно ‘зеленији’ изградњом више од 1 ГW соларних електрана с 200 МW батеријских складишта, што је један од највећих европских ОИЕ пројеката“, истакла је министарка.
Нагласила је да Србија, према извештају Енергетске заједнице, има лидерску позицију у сектору електроенергетике и ОИЕ.
Србија је највише напредовала у процесу спајања тржишта и очекује се да ће бити међу првим земљама које ће 2026. године спровести спајање с тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно с Мађарском, и постати узор другима у региону.
„Потребно је више савеза како бисмо осигурали већу сигурност. Морамо више улагати у складишта енергије и преносну мрежу, јачати интерконекције, што је кључно за спајање с тржиштем електричне енергије ЕУ, што ћемо учинити 2026. године. Србија има стратешко партнерство у енергетском сектору са САД, а једна од области сарадње су складишта енергије“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Додала је да Србија, у сарадњи с Румунијом, може развити реверзибилну хидроелектрану на Дунаву, која би на регионалном нивоу повећала енергетску безбедност.
Током самита о енергетској транзицији, Ђедовић Хандановић састала се с Кери Мекартни, министарком за климатска питања из Министарства за енергетску безбедност и нулту емисију Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, а тема разговора била је декарбонизација енергетског сектора.
„Пре две године потписали смо с Уједињеним Краљевством Меморандум о разумевању, који представља значајан корак у продубљивању сарадње у енергетском сектору. Наш енергетски микс у великој мери ослања се на фосилна горива, па подржавамо одлагање увођења Механизма за прекогранично усклађивање цена угљеника (ЦБАМ), у складу с предлогом ЕНТСО-е“, рекла је министарка.
