Код паљења стрњике не постоји ниједна позитивна страна, а оно изазива много штете и проблема, изјавила је посебна саветница министра пољопривреде Милица Јанковић.
Она је, говорећи о пожарима изазваним паљењем стрњике у последње време, за Танјуг рекла да Министарство пољопривреде кроз своје саветодавне стручне службе на терену свакодневно ради на едукацији пољопривредних произвођача, као и кроз различите организације и различите групе које раде на подизању свести о свему томе, али да се стрњика и даље пали, што изазива проблеме.
„Паљење стрњике је нека врста традиције и ми врло тешко људима мењамо свест. Са млађима је мало лакше, али старији и даље имају у глави оно своје‚ тако је мој отац, тако је мој деда, тако ћу и ја, шта ми ко може‚“ рекла је она и додала да је то изузетно штетно и по земљиште и по екосистем, по воду, инфраструктуру и по само окружење.
„Ако палите стрњику у насељеном месту, имате огромне шансе за пожар на стамбеним објектима, на економским објектима у дворишту, паљење бандера, жица од струје, телефона, оптике, загађење воде, ако се налазе близу потока, као и опасности за возаче на путу због дима који настаје паљењем“, истакла је она.
Нагласила је да, уместо ове штетне навике, постоје праве агротехничке мере као што су заоравање и љуштење стрништа, али да је људима изгледа једноставније, брже и јефтиније да стрњику запале.
„Човек за тих сат времена, колико гори њива, уништи сто година онога што је природа стварала да побољша земљиште, од хумуса до микроорганизама и свега осталог што се налази у земљишту и што земљу чини плоднијом. Они не схватају да заоравањем или љуштењем оплемењују своју земљу јер спуштањем органског материјала у само земљиште ви га чините плоднијим и квалитетнијим“, навела је она.
Тврдње које се могу чути од стране појединих пољопривредника да пепео помаже култури, оценила је као потпуно погрешне и навела да ће они имати веће приносе и земља ће им дуже бити плодна уколико је заору и ољуште.
Према њеним речима, за хумус који се налази у првом слоју земљишта и који иначе изгори паљењем стрњике, потребно је до 100 година да се регенерише.
Штетне стране паљења су и емитовање угљен-диоксида, појачавање температуре и ефекта стаклене баште.
Јанковић је навела да су за паљење предвиђене новчане казне које се крећу од 5.000 до милион динара, као и стављање газдинства у пасиван статус три године, што значи да оно за тај период не може рачунати на било какве субвенције.
Истакла је и да држава много ради и улаже када је реч о помоћи домаћинствима која су захватили пожари.
„Држава је формирала комисију која је одмах на терену радила попис и процену штете и на основу свега тога за врло кратак период донела и уредбу где ће свако газдинство које је изгорело и претрпело највећи степен штете добити милион и по динара материјалне помоћи у новцу. Добиће, такође, и давања као што је стока, грађевински материјал, механизација, храна за стоку која је преживела и све оно што је људима на терену неопходно“, рекла је Јанковић.
