Заоштрава се енергетски рат: Русија нападом на гасни терминал ударила на САД, Азербејџан, али и Европу

odesa

Није се дуго чекао одговор Русије на украјински увоз природног гаса из Азербејџана. Руски „Геран“ дугодометни дронови (у Украјини звани Шахед) погодили су у ноћи између 5. и 6. августа гасну компресорску станицу у селу Орловка која је део „Јужног гасног коридора“ (Соутхерн Гас Цорридор). Том рутом такође у земљу улази течни природни гас (ЛНГ) из САД.

„Компресорска станица била је укључена у руту која повезује грчке ЛНГ терминале са украјинским складиштима гаса преко Трансбалканског гасовода, и том рутом је већ испоручиван ЛНГ из САД“, наводи се у саопштењу о нанетој штети прес-службе Министарства енергетике Украјине.

Иначе, компанија „Нафтогаз Украјина“ потписала је први уговор са азербејџанским „СОЦАР-ом“ 28. јула 2025. године. Ова испорука је означена као стратешки помак, посебно у светлу напада Русије на украјинску гасну инфраструктуру током 2025. године, што је довело до потребе за брзим алтернативама.

Русија је на овај начин ескалирала веома комплексан геополитички сукоб, у јеку ревитализованих преговора са САД и најављеног састанка двојице председника Доналда Трампа и Владимира Путина следеће недеље. Ово је тако најновији у низу напада на интересе Атербејџана, након серије хапшења у Русији везаних за организовани криминал, одмазде Бакуа и напада на рафинерију у Кременчугу, опремљену за прераду азербејџанске нафте.

Трећа мета удара је Европа, па Кијев наводи да је реч о „циљаном удару на енергетику, али и на односе са Азербејџаном, САД и европским партнерима“. Зеленски је изјавио да је у Одеској области „изведен свестан удар на нашу припрему за грејну сезону“.

Наиме, Јужни гасни коридор је пројектован да смањи зависност Европе од руског гаса. Ова испорука је означена као стратешки помак, посебно у светлу напада Русије на украјинску гасну инфраструктуру током 2025. године, што је довело до потребе за брзим алтернативама. Идеја је да Азербејџан, као кључни добављач, ојача своје енергетске везе са Европом, док Русија губи утицај на транзитне руте, што додатно појачава тензије у региону.

Занимљиво је да је у последње време Украјина почела да пребацује азербејџански гас преко Бугарске и Румуније, како би надокнадила свој мањак пред зиму, како пише портал Страна.

Међутим, то би ускоро могло да се промени. Под притиском Европске комисије, оператери гасовода су у мају увели јединствену снижену тарифу за транспорт гасоводом на рути Грчка–Бугарска–Румунија–Молдавија–Украјина (попуст са 12 на 10 евра за целу руту). У том контексту, Украјина је планирала да повећа проток гаса тим путем, наводи Страна.

Русија је нападом на Орловку показала одлучност да блокира цео овај аранжман и истовремено поквари планове својих старих ривала на Западу, али и новог на Кавказу.

Такође треба напоменути да руски дронови нису дирали гасне станице на границама са Словачком и Мађарском, кроз које тим земљама стиже руски гас.

Где је ту Србија?

И Србија је, хтела или не, део ове комплексне геополитичке игре јер планира да у наредне три године изгради два нова гасовода којима ће се повезати са Северном Македонијом и Румунијом. Такође је у мају потписала анекс уговора са Русијом којим је обезбеђено нових 6,1 милион метара кубних гаса дневно по цени од 290 евра, што је повољније у односу на европско ТТФ тржиште.

Идеја је да се снабдевање гасом што више диверзификује осигуравањем не само различитих снабдевача већ и различитих рута.

„Поред Турског тока, ми имамо урађену гасну конекцију са Бугарском, одакле добијамо гас из Азербејџана. Преговара се са Азербејџаном о повећању количина гаса. Сигурно ће када заиста проради ЛНГ терминал у Грчкој моћи да се и одатле допремају неке додатне количине гаса“, рекла је крајем маја уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић за Еуронеwс Србија.

Тада се такође говорило о Азербејџану као могућој алтернативи, али се не очекују веће количине гаса са Каспијског мора, чак и без руског бомбардовања.

Шта ако Украјина узврати напад?

Још једна компликација могла би да настане ако Украјина одлучи да узврати, потенцијално саботажом Турског тока, преко којег Србија добија гас. О почиње од компресорске станице Рускаја поред града Анапе и иде у Турске, а затим ка Европи.

Русија је у јануару алармирала увознике гаса саопштењем да је оборено девет украјинских дронова који су покушали да нападну део инфраструктуре гасовода. Министарство одбране тврди да је напад био усмерен на компресорску станицу у Краснодарском региону на југу Русије.

Подсетимо, у јануару је дошло до спора између Мађарске и Украјине, када је Кијев зауставио транзит руског гаса у централноевропску земљу по истеку уговора. Мађарска је тада захтевала од ЕУ да изврши притисак на Кијев, претећи да неће подржати санкције Русији.

Услед највновије ескалације могуће је понављање неког од ових инцидената или неки потпуно другачији потез Украјине који би потенцијално узроковао ескалацију енергетске кризе.

Украјина је у све лошијој ситуацији и енергетски и на бојном пољу, па је могуће да покрене одлучнију акцију, што се више ближи зима са празним или уништеним складиштима.

Како је Кyив Индепендант упозорио у вести о потписивању угоровора са Азербејџаном, он долази у тренутку када су резерве гаса у складиштима пале на најнижи ниво у последњих најмање 11 година, због руских напада на украјинску енергетску мрежу. Напади су уништили домаћу производњу земље, а „Нафтогаз“ је изгубио половину својих капацитета за производњу гаса.

Због тога је Кијев убрзао увоз гаса како би имао довољно за грејну сезону.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs