Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен суочава се са два нова предлога за изгласавање неповерења након говора о стању нације у Европском парламенту ове недеље.
Лева фракција поднела је свој предлог за изгласавање неповерења у четвртак, дан након што је десничарска група Патриоте за Европу поднела посебан захтев. Фон дер Лајен је преживела претходно гласање о неповерењу у јулу.
Обновљени напори за смену шефице ЕУ уследили су након што је она позвала на јачу војну подршку Украјини и предложила да се дозволе спољнополитичке одлуке без једногласног одобрења држава чланица, што државе чланице које се не слажу, попут Мађарске, виде као трик да се одбаце њихови приговори.
Мађарски премијер Виктор Орбан, који подржава предлог за изгласавање неповерења, сматра да су коментари Фон дер Лајенове „тврдокорно проратни“, према речима портпарола владе Золтана Ковача. У њеном обраћању, „реч ‘Украјина’ је поменута 35 пута и упућене су претње да ће се укинути средства ЕУ свима који одбију да следе линију Брисела“, рекао је он на друштвеним мрежама.
У предлогу Патриота тврди се да је председница „заказала у трговини, напустила транспарентност и одбацила одговорност“, док је левица, којој су се придружили неки посланици Европског парламента из групе Зелених/ЕФА, оптужила Фон дер Лајен да је „продала раднике и пољопривреднике, усмерила милијарде у оружје и рат, уништила климатску и социјалну заштиту“ и била „саучесница у геноциду“ у Гази.
– Постоји тенденција унутар Европске комисије да се ствари спроведу силом на рачун ЕУ – рекла је за „Еуронеwс“ ко-лидерка левице Манон Обри. Она је навела недавни споразум са Сједињеним Америчким Државама за који је рекла да ће „буквално свести ЕУ на вазала Доналда Трампа“.
Током претходног покушаја да буде свргнута, Фон дер Лајен је одбацила критичаре као „теоретичаре завере“ и тврдила да су деловали у име руског председника Владимира Путина, рекавши да постоји „мноштво доказа да многе подржавају наши непријатељи и њихови господари у Русији или другде“.
Садашња Комисија покушава да покрене програм војне експанзије вредан више милијарди евра у државама чланицама, тврдећи да би ЕУ требало да га финансира путем кредита како би се супротставила претњи из Русије, што је процена коју Москва назива неоснованом.
